Нажалост, мало тога из репертоара човека који је играо експлозивније од свих ривала и био обожаван посебно од навијача у Палати спортова, може да се нађе на „нету“.
Већа је вероватноћа да ће претраживач повезати славно презиме и понудити потезе Марка Пецарског, иако је наследник некадашњег аса тек 17-годишњак.
Међутим, огроман таленат налаже да се врте клипови са потезима 208 сантиметара високог дечака рођеног у Хихону, одраслог у Београду, Златибору, Атини...
Управо је пут главног града Грчке златни јуниор са минулог Европског првенства и кренуо када смо га позвали.
– Идем да се одморим неколико дана, а потом следи НБА камп „Кошарка без граница“ у Јерусалиму. После се враћам у Атину, па тренинзима и клупским обавезама – истиче дечак који је на Евробаскету био најкориснији играч Србије (15,9 индекс), први скакач (8,9) и најбољи стрелац заједно са Николом Мишковићем (обојица по 12,6 поена). Иако је био један од тројице млађих момака у тиму, рођених 2000. године.
Марко не крије да се по глави још мотају сцене из Братиславе где се славило освајање злата после победе над Шпанијом.
– Никад нико од нас није доживео овакав успех. Стварно нам је много чудно, шокирани смо и мислим да и даље не схватамо да смо прваци Европе. Превелика је то ствар за нас овако младе...
Признајемо Пецарском да ми и нисмо били толико шокирани, с обзиром на таленат који је имала екипа коју је селектор Влада Јовановић сјајно укомпоновао.
Минути одређују клуб, време за сениорску кошарку
Пре неколико месеци Пецарски је из Меге прешао у Бајерн. И сада је играч минхенског гиганта, али...
– Тренутно сам у Бајерну, али ћемо видети да ли ћу тамо и остати.
Први професионални уговор га чека тек у фебруару, када напуни 18 година. Упитан да ли је време за сениорску кошарку, одговара као опарен.
– Да, апсолутно! Мислим да је играчу од 17-18 година потребно да игра у сениорској конкуренцији, који год то ниво био. То је право време да се почне. Постали смо јуниорски прваци Европе, мислим да смо се ту доказали. Време је за сениорске воде. То јесте најтежи прелаз у кошарци, малтене други спорт од онога што смо до сада играли, али мислим да је сваки од нас из репрезентације спреман на тај корак.
Марко је повезиван и са Партизаном, клубом који је био одскочна даска и његовом оцу. Ни не питамо га за црно-беле, само да ли ће минути у ком год клубу бити фактор за доношење коначне одлуке.
– Хоће, то ће бити кључно! То је јако битно за мене, да играм сениорску кошарку, да научим како да се борим са старијима.
– Знали смо и ми да имамо квалитет и потенцијал за медаљу, али потребно је много труда, прави тимски дух, као и доста среће да би се коцкице сложиле. Млади смо, увек може свашта да се деси. Међутим, сваку утакмицу смо одиграли максимално. Против Шпанаца смо изгубили први меч, али смо водили 15 разлике и после те утакмице смо знали. Ако се сретнемо поново, победићемо.
Марка Пецарског већ дуже време прате они који су везани за рад са младима или за њихову промоцију. Сада се са његовим талентом упознала и шира јавност.
– Дефинитивно је ово Европско првенство била експлозија што се тиче пре свега тимског успеха, што је био предуслов да и моје игре буду вредније. Ово је велика афирмација за мене, могу да кажем свима да сам првак Европе. То је мој највећи успех.
Иако је у јуниорској конкуренцији био на позицији центра, по начину игре јасно је да се у њему крије потенцијална четворка. Добар шут за три поена није нешто што је усавршавао пратећи смер којим иде модерна кошарка (центри који шутирају тројке).
– Од кад сам био мали волео сам да шутирам из даљине. И сада волим да се извучем споља, да имам игру унутра и споља. У репрезентацији сам био петица, али верујем да ћу у будућности више бити на позицији крилног центра. Стварно ћу се трудити да развијам упоредо и шут и игру испод обруча.
За разлику од оца, који је дејствовао највише у рекету.
– Доста смо различити типови играча, он је био сјајан атлета, увек био око обруча. Ја сам од малена шутирао тројке. Тако сам кренуо да се развијам, то је мој стил игре.
Марко не крије колику је помоћ на кошаркашком путу добио од оца Мирослава.
– Он је прошао кроз све и учим на његовом искуству. Он је ту увек за мене, али не даје ми инструкције у игри, јер мисли да би ме то збунило. Само смернице, како да се понашам, какав однос према игри да имам и какву радну етику.
Неко би помислио да је прослављени ас инсистирао да и син крене његовим стопама. Историја је у породици Пецарски другачија.
– Заиста сам желео сам да будем кошаркаш, никада нисам имао никакав притисак ни од маме, ни од тате који ми је увек причао да све што радим, радим због себе. Да немам никакву обавезу да се тиме бавим. Али, још као мали одлучио сам да желим да будем кошаркаш. Никада ми није представљало ни притисак то што ми је отац познати кошаркаш. Напротив, само ми је све олакшало то што је он кроз све већ прошао – рекао је Марко Пецарски, јуниорски шампион Европе 2017. године, син бившег јуниорског првака света из Бормија 1987.
Тридесет година касније... Победе су им у генима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
