Мицић жељан доказивања: У Београду пробуђена најлепша осећања

Вечерас ће након што се сместе у хотел, стижу нешто после 17 часова, тренирати у дворани капацитета 3400 места где се игра турнир.

Да ли уопште размишљате о граду у који путујете или вам је на уму само кошарка, утакмице и противници – упитали смо Василија Мицића, после Марка Гудурића најмлађег у изабраном тиму, неколико минута пре синоћног тренинга.

- Генерално, у глави су само противници, дворана у којој се игра, хотел, ако си раније био...

А били сте у Хамбургу?

- Јесам, играо сам са Бајерном на сличном турниру, покушавају годинама да у Хамбургу пробуде кошарку, јер други немачки град по броју становника је фудбалски центар. Као што покушавају да подигну Келн, који је преузео бивши велики фудбалер Лукас Подолски.

Ви ћете бити један од домаћина у Хамбургу, поред репрезентативаца са искуством живота у Немачкој, Драгана Милосављевића и Владимира Лучића, селектора Александра Ђорђевића, његових сарадника Младена Михаиловића и Горана Бједова.

- Сигурно ћемо наћи времена да попијемо сок или кафу и таква дружења утичу на позитивну атмосферу која влада у државном тиму.

Како се осећате као повратник у репрезентацију, дебитовали сте на великим такмичењима 2013. на Евробаскету у Словенији, касније вас није било у изабраном тиму.

- Одлично, прелеп је осећај бранити боје Србије. Недавно на Трофеју Београд, пред пуном двораном људи који нису крили да воле свој национални тим, пробуђена су ми најлепша осећања.

Осећа ли се психоза скраћења списка, неко и неће учествовати на Евробаскету?

- Не осећа се, има повређених играча, у ишчекивању смо да се опораве. Пред нама су још два турнира, у Хамбургу и Атини.

Прешли сте у Жалгирис, играћете на евролигашкој сцени, ваша каријера поново иде узлазном линијом.

- Верујем да је литвански шампион добра средина за мене, а жељан сам да се докажем и потврдим на највишем нивоу, и у клубу и у репрезентацији.