Орлови на ЕП крећу против Летоније (петак, 16 часова): Вечита трка Бертанса и Богдановића

Више не пију воду приче о амбицијама на Европском првенству, о повредама које су скројиле тим, о стилу игре који ће репрезентативци приказати, о лидерима и онима који би могли да искоче из другог плана. Од сада је све конкретно. Више се не припрема за Евробаскет, већ за ривала који следи.

Већ у петак, од 16 часова (РТС), Србија игра против земље која има сигурно најталентованију селекцију од кад је искочила из СССР и самостално почела да бије битке на великим такмичењима.

И док ће све очи јавности бити упрте у Кристапса Порзингиса, „једнорога“ светске кошарке, јединственог због невероватних могућности помешаних са изузетном висином (221 сантиметар), скоро сви српски играчи из личног искуства добро знају да огромна опасност прети од другог НБА играча из састава са Балтика.

Кад је Давис Бертанс дошао у Партизан, стигао је као 19-годишњак који је већ драфтован од стране Сан Антонија, који је један од вреднијих пројеката у европској кошарци и чија је будућност везана за најјачу лигу света.

Дошао је у Хумску где су га чекали Владимир Лучић, Драган Милосављевић и Богдан Богдановић.

Заједно су расли ка тренутку када ће се, као лидери својих селекција, сусрести на Европском првенству.

– У контакту смо. Чак смо се и видели током Летње лиге у Лас Вегасу. Рекао ми је тада да ће сигурно играти за репрезентацију, да ће ове године први пут бити у најјачем саставу. Екипа им је подмлађена, тренер добар, тако да су веома незгодни – почео је причу Богдановић.

Кад се двојица екстра амбициозних дечака нађу на истом терену, то је сигнал за ривалитет који ће их из дана у дан чинити бољим играчима, све док се обојица не нађу у НБА друштву. Бертанс и Богдановић су један другог гурали ка звездама.

– Он је у Партизан већ дошао као пројектован за НБА лигу. Ја нисам био такав пројекат. Већ је био драфтован, имао искуство играња у иностранству. Имао је озбиљне атрибуте за Евролигу, па чак и за НБА. Бертанс је изузетно вредан момак и сигуран сам да би му каријера била већ сада још боља да није имао тешке повреде. Али, то је саставни део спорта и он се добро носио са тим.

Из „Пионира“ су редовно последњи излазили 19-годишњаци. Како је време одмицало, о њиховом раду су испредане бајковите приче.

– Највише смо радили. Генерално је наша генерација, рођених 1992. године, много времена проводила на тренинзима. Бешовић је ту био једини центар, док смо Лео Вестерман, Бертанс и ја били споља. Стварно смо остајали дуго у дворани, такмичили се нон-стоп ко ће пре да веже десет тројки, ко ће пре... Ма, буквално све. Чак смо се и у најтежим вежбама увек такмичили – сећа се Богдановић.

Такав ритам је, нема дилеме, утицао на даље развијање радних навика двојице талентованих момака, што их је, на крају, довело до тренутка да ће наредне сезоне одиграти четири директна дуела у елитном друштву, као чланови Сан Антонија и Сакрамента.

– Сигуран сам да нас је такав рад гурао до овог нивоа. Верујем, као и Лео и Берта, да је то био дрил кроз који смо морали да прођемо да бисмо дошли довде.

Дакле, репрезентативци Србије знају шта могу да очекују од судара са Летонијом. Опасност вреба са свих страна!

– Бертанс је сада већ искусан играч, врло добро зна шта поседује и како то да искористи најбоље што може. Нисмо их толико гледали у припремном периоду, много смо више били концентрисани на то да се ми уиграмо. Али, ја их знам, играју доста брзо, са много шутева и када се Порзингис спусти на позицију центра, биће их петорица који одлично шутирају. Тако да, мораће да се игра агресивно!