Александра Крунић: Кад будем светски, бићу и српски број један!

Још једна скоро савршена партија. После фаворизоване Џоане Конте, седмог фаворита, пред Александром Крунић оружје је положила и Ајла Томљановић.

Девојка из Хрватске, са аустралијским пасошем, није имала никакве шансе пред српском фуријом, рођеном у Москви. За нешто више од сат времена Александра је славила резултатом 6:3, 6:2. За место у својој другој осмини финала на Ју-Ес опену играће против Немице Јулије Гергес.

Врло брзо после дуела са Томљановићевом, дошла је пред медије. Са благим осмехом је примала честитике. Ни трага еуфорији. Шта је био кључ тријумфа против Ајле?

– Била сам позитивна од почетка до краја. Тешки услови су били на терену. Обе смо чекале на меч скоро цео дан. Играло се под рефлекторима а то је увек на неки начин проблем, јер не видиш баш најбоље. Мислим да је публика видела један леп меч. Са много директних поена и мало неизнуђених грешака – рекла је Александра, а онда додала:

– А мене је баш, баш хтело. Сви ударци су ме служили, одлично сам сервирала, сјајно се кретала. Има таквих дана. Остаје ми само да се извиним Ајли што јој нисам дала никакву шансу.

Утисак је да вам Ју-Ес опен највише одговара од свих грен слемова. У сећању је још та 2014. година велике победе против Медисон Киз и Петре Квитове и сјајан отпор Викторији Азаренки. Шта је то што вам толико прија у Њујорку?

– Искрено нема то неке везе са Њујорком. Већ сам причала да је та недеља пре три године била сплет срећних околности. Мој таленат ме далеко одвукао. Кључ је у мени, у мом начину размишљања. Не волим Њујорк више од рецимо Ролан Гароса или Вимблдона. Суштина је да сам после овогодишњег Париза одлучила да променим неке ствари и то даје резултате.

Шта сте то променили?

– Ја сам тип који изгледа мора да удари сто пута главом у зид. Некоме је довољно два или три пута, а мени сто да бих нешто урадила. На Ролан Гаросу сам први пут осетила да се мучим на терену. Да ми не прија да будем ту. Тенис сам увек играла зато што сам волела, то је био мој бег од свега. У Паризу, а и пре тога, осећала сам да нешто није у реду. Рекла сам тада или ћу нешто да променим, док још могу док сам млада или ћу оставити рекет до краја сезоне. Почела сам озбиљно да тренирам. Нема више ништа на фору. Боље се осећам на терену, више верујем себи. И то ме вуче напред.

Наредна ривалка је Немица Гергес. Колико је познајете?

– Мислим да смо играле само једном. Неке квалификације у Пекингу прошле године. Победила ме. Знам да сам пред тај меч стигла касно увече и није баш меродаван. У питању је тенисерка која игра доста снажно. Добар сервис и јаки ударци. Моје је да радим што сам радила у прва два кола. Да много трчим, да пробам да миксујем у игри, да сваки пут добије различиту лоптицу. Имам шансу, видећемо.

После Ју–Ес опена постаћете најбоље рангирана Српкиња, после много година доминације Јелене Јанковић и Ане Ивановић. Колико вам то значи?

– Знала сам да ће ме неко у једном тренутку то питати – насмејала се – И размишљала сам шта да кажем. Суштина је да се Ана повукла, а Јелена због повреда ове године игра далеко од свог нивоа. Тај ренкинг у суштини није нешто много моја заслуга, јер ни ја до сада у сезони нисам блистала. Не треба заборавити да су њих две биле не српски, него светски бројеви један. Са грен слем титулом, финалима највећих турнира. Не могу ни по чему да се поредим са њима. У својој глави ћу постати српски број један када освојим грен слем и будем најбоља на свету. Тада ћу моћи да кажем да сам нешто направила. Тренутни пласман не значи ништа – изјавила је Александра.