Aleksandra Krunić: Kad budem svetski, biću i srpski broj jedan!

Još jedna skoro savršena partija. Posle favorizovane Džoane Konte, sedmog favorita, pred Aleksandrom Krunić oružje je položila i Ajla Tomljanović.

Devojka iz Hrvatske, sa australijskim pasošem, nije imala nikakve šanse pred srpskom furijom, rođenom u Moskvi. Za nešto više od sat vremena Aleksandra je slavila rezultatom 6:3, 6:2. Za mesto u svojoj drugoj osmini finala na Ju-Es openu igraće protiv Nemice Julije Gerges.

Vrlo brzo posle duela sa Tomljanovićevom, došla je pred medije. Sa blagim osmehom je primala čestitike. Ni traga euforiji. Šta je bio ključ trijumfa protiv Ajle?

– Bila sam pozitivna od početka do kraja. Teški uslovi su bili na terenu. Obe smo čekale na meč skoro ceo dan. Igralo se pod reflektorima a to je uvek na neki način problem, jer ne vidiš baš najbolje. Mislim da je publika videla jedan lep meč. Sa mnogo direktnih poena i malo neiznuđenih grešaka – rekla je Aleksandra, a onda dodala:

– A mene je baš, baš htelo. Svi udarci su me služili, odlično sam servirala, sjajno se kretala. Ima takvih dana. Ostaje mi samo da se izvinim Ajli što joj nisam dala nikakvu šansu.

Utisak je da vam Ju-Es open najviše odgovara od svih gren slemova. U sećanju je još ta 2014. godina velike pobede protiv Medison Kiz i Petre Kvitove i sjajan otpor Viktoriji Azarenki. Šta je to što vam toliko prija u Njujorku?

– Iskreno nema to neke veze sa Njujorkom. Već sam pričala da je ta nedelja pre tri godine bila splet srećnih okolnosti. Moj talenat me daleko odvukao. Ključ je u meni, u mom načinu razmišljanja. Ne volim Njujork više od recimo Rolan Garosa ili Vimbldona. Suština je da sam posle ovogodišnjeg Pariza odlučila da promenim neke stvari i to daje rezultate.

Šta ste to promenili?

– Ja sam tip koji izgleda mora da udari sto puta glavom u zid. Nekome je dovoljno dva ili tri puta, a meni sto da bih nešto uradila. Na Rolan Garosu sam prvi put osetila da se mučim na terenu. Da mi ne prija da budem tu. Tenis sam uvek igrala zato što sam volela, to je bio moj beg od svega. U Parizu, a i pre toga, osećala sam da nešto nije u redu. Rekla sam tada ili ću nešto da promenim, dok još mogu dok sam mlada ili ću ostaviti reket do kraja sezone. Počela sam ozbiljno da treniram. Nema više ništa na foru. Bolje se osećam na terenu, više verujem sebi. I to me vuče napred.

Naredna rivalka je Nemica Gerges. Koliko je poznajete?

– Mislim da smo igrale samo jednom. Neke kvalifikacije u Pekingu prošle godine. Pobedila me. Znam da sam pred taj meč stigla kasno uveče i nije baš merodavan. U pitanju je teniserka koja igra dosta snažno. Dobar servis i jaki udarci. Moje je da radim što sam radila u prva dva kola. Da mnogo trčim, da probam da miksujem u igri, da svaki put dobije različitu lopticu. Imam šansu, videćemo.

Posle Ju–Es opena postaćete najbolje rangirana Srpkinja, posle mnogo godina dominacije Jelene Janković i Ane Ivanović. Koliko vam to znači?

– Znala sam da će me neko u jednom trenutku to pitati – nasmejala se – I razmišljala sam šta da kažem. Suština je da se Ana povukla, a Jelena zbog povreda ove godine igra daleko od svog nivoa. Taj renking u suštini nije nešto mnogo moja zasluga, jer ni ja do sada u sezoni nisam blistala. Ne treba zaboraviti da su njih dve bile ne srpski, nego svetski brojevi jedan. Sa gren slem titulom, finalima najvećih turnira. Ne mogu ni po čemu da se poredim sa njima. U svojoj glavi ću postati srpski broj jedan kada osvojim gren slem i budem najbolja na svetu. Tada ću moći da kažem da sam nešto napravila. Trenutni plasman ne znači ništa – izjavila je Aleksandra.