Србија против Турске и паклене публике после кикса против Русије (понедељак, 20 часова)

Акценат би био на притиску који су од домаћина трпеле судије и руководство ФИБА у првом мечу на турниру.

Писали бисмо о томе како је Туркоглу викао на уво арбитрима, како им је Бешок добацивао у сваком тренутку кад су могли да га чују и како се две дешавало на два-три метра од Камила Новака, извршног директора кровне организације.

Писали бисмо и о традиционално узаврелим навијачима и њиховој способности да помуте разум и смиреност противника.

Подсетили бисмо се и прошлог дуела на тлу Турске који су водили момци двоглавим орлом на грудима против играча са полумесецом и звездом на дресу.

Како је српска кошарка изиграна и како јој је одузета медаља управо због микса притисака са трибина и са терена...

Међутим, овога пута немамо право да на прво место потежемо причу о свему са чиме ће се суочити наши најбољи играчи. Јер, прво морају да почисте дотерају оно што није било добро у првих 80 минута турнира.

Морају да не улазе у меч са минусом од десетак поена, да заграђују свој и нападају противнички кош, да буду концентрисанији са пенала, да се разумеју у одбрани и да у сваком тренутку знају шта играју у нападу. Онда ће то, без обзира на исход, бити залог за оптимизам у наставку такмичења.

– Као и увек на оваквим такмичењима анализира се претходна утакмица, траже се позитивни детаљи и покушавамо да поправимо неке грешке које су се дешавале против Русије. Сви смо свесни да је ово дуго такмичење, доста је утакмица и свака следећа је најважнија. Амбијент ће сигурно бити паклен, као и увек. Они одатле вуку огромну енергију и трче, траже висок темпо утакмице, са доста удвајања и пресинга. Морамо да будемо пажљиви са лоптом, да не излазимо из наших оквира и да заједно играмо. Да на оба краја терена тражимо заједничка решења и тако дођемо до победе. Све је отворено, интересантна је група, видели смо и да Британија има оружје којим може да парира. Чекају нас још три утакмице до краја у којима морамо да будемо изузетно концентрисани – поручио је Александар Ђорђевић на конференцији у хотелу Хилтон.

Позитивно што је селектор видео у прве две утакмице на шампионату било је:

– Велики карактер екипе. Погледајте и утакмицу са Русијом, анализирајући је видели смо опет тај карактер. Рекао сам пре неки дан, стварно не знам шта је јаче код њих, да ли жеља за победом или то што не воле да изгубе. И једно и друго стоје као њихова велика ознака и то ме радује. Имамо јако добру хемију и комуникацију. Они сами знају боље шта ја негативно, али свесни су и позитивних ствари. Њихова озбиљност током припрема и сада даје ми снагу и поверење. После утакмице са Летонијом рекао сам да сам био неизмерно поносан на ове момке. Исто је и након меча са Русијом, без обзира на немир који смо поседовали и без обзира на много техничких и тактичких ствари које морамо боље да изведемо. То долази са самим такмичењем.

Ђорђевић је наставио о проблему који је био евидентан у прва два меча:

– Ми смо нова екипа која је први пут заједно на оваквом такмичењу. Наравно, имамо и доста искуства, али постоји и део екипе који није био у оваквој ситуацији. Тежина и притисак постоје, морамо свима да помогнемо да нормално изађу на терен и да се побију. Можда нам је фалила енергија против Русије с обзиром на то колико је важна била утакмица са Летонијом. Доста концентрације је отишло у том правцу. Можда је то и разумљиво. Само сада да се вратимо нашим стварима и да играмо нашу кошарку.

Још кратко се селектор задржао на мечу са Баћушкама, а онда прешао на наредни дуел:

– Русија је била изузетно физички тешка. Спремили су меч на граници неспортског фаула. Ми смо одговорили, тражили решења, можда два пута изашли из нападачких аутоматизама када лопта није ишла из руке у руку колико волимо да радимо. Мислим да против Турске неће бити физичких дуела као са Русијом која је много висока и јака, има НБА тела, много контакта и изгуравања. Ако могу да потроше 15 фаулова на наше центре, потрошиће их. Сада ћемо одговорити кошарком, немамо друго оружје. Свака је утакмица изузетно физички напорна, посебно на почетку када су екипе максимално спремне са вансеријским атлетама. Ово су изузетно захтевна такмичења.

Чеди Осман, по вокацији бек, у турској репрезентацији игра од јединице до четворке. Чешће на крилном центру, када је и екипе Уфука Сариџе бржа и покретљивија.

– Имају ту атипичну игру са четворицом ниских. Осман и Коркмаз су додуше преко два метра, нису баш ниски. Изузетно су агресивни на пик-ен-ролу, долазе и до много лопти прекидањем акција противника. Имамо и ми опцију да играмо са четири ниска играча. Не верујем да ћемо ми бити ти који се адаптирамо.