Андреј Кириленко за Журнал: Теодосић – компјутер, Богдановић – елита, Јокић мења кошарку

Специјално за Журнал из Истанбула: Милун Нешовић

Чудесан кош Холдена две секунде пре краја бацио је у сенку најбољег играча те утакмице и комплетног првенства – Андреја Кириленка.

Данас, са места председника руске федерације, „АК47“ се свим силама труди да покрене кошаркашку земљу и врати јој успехе. Из првог реда дворане у Улкер арени могао је да гледа фантастичан старт Шведа и компаније.

Ипак, уљудан, насмејан и конкретан, Кириленко је причу почео хвалоспевима о чети коју води Александар Ђорђевић.

– Србија последњих година игра много добро, светски су и олимпијски вицешампиони. Иако знам да петорица важних играча нису овде, Србија има базу од 18 асова који се не мењају. Увек су изузетно организовани и способни, сви ми знамо колико могу добро да играју. Имају висину, снагу...

Летонија је Русија из 2007. године

Ко је фаворит Европског првенства?

– Рекао бих Шпанија и Србија. Али, мислим да живимо у сећањима од последњих десет година када смо знали само за Шпанију, Србију, Француску... Сада има много тимова. Грузија је тукла Литванију, Финска је победила Француску. Невероватно је како се игра развила. Средњи тимови су се подигли, а ови најбољи су их учинили јачима.

Да ли неки од тих изненађења може да буде Русија из 2007?

– Летонија! Дакле, не причам о великим тимовима као што су Шпанија и Србија, они увек могу да узму злато. Хрватска је веома занимљива, као и Словенија. Надам се да је и Русија у игри.

Најбоље знате колико Ваш бивши саиграч из ЦСКА, Теодосић, недостаје овом тиму?

– Сваком тиму је потребан Теодосић! ЦСКА недостаје Теодосић. Србији недостаје Теодосић. Па и Клиперсима је потребан! Када имаш великог играча а он није у екипи, сви жале. Али, није истина да Србија не може да игра без њега. Може и играће.

Ко Вам се највише допада из српске селекције?

– Богдановић је показао пример озбиљног вође. Преузео је одговорност, што је сјајно. Видели смо га како је играо за Фенербахче ове сезоне. Сведоци смо смене генерација. У Турској је Осман преузео лидерску улогу, Швед у Русији, Богдановић носи Србију, Порзингис Летонију... Лепо је видети да су кључни играчи у сваком тиму млади и да преузимају лидерске улоге.

Богдановићева будућност у НБА?

– Зашто да не?

Тешко је за бека...

– Па шта? Ману Ђинобили је бек, дошао је тамо и имао феноменалну каријеру.

Он је елитни светски играч...

– Ко каже да Богдановић неће бити елитни играч.

У Србији све тече глатко

Русија планира реорганизацију репрезентације:

– Већина из ове репрезентације има 29, 30 година. Дакле, они неће моћи много да трају, већ ћемо за три године морати да правимо нову генерацију. Свиђа ми се процес који се дешава у Србији која има велику традицију. Само у последње време ту су били Стојаковић и Дивац, па онда их је наследила наредна генерација и то тече глатко. Много ми се свиђа то, да се преноси са генерације на генерацију – објашњава Кириленко.

Теодосић у НБА?

– Зашто да не? Приђони је отишао са 33 године и играо сјајно.

Многи кажу да Тео нема физичку снагу да издржи НБА дуеле?

– Ма, дајте. Дошао сам у НБА са 20 година и био овако мршав – показао је Кириленко мали прст на руци.

– То ме није спречило да постанем Ол стар и имам дугу каријеру. Милош има огромну кошаркашку интелигенцију, његова глава је као компјутер. То све не гарантује да ће играти добро, лутрија је, али је он способан не само да игра добро, већ да буде на Ол стар нивоу.

Да ли су Клиперси средина за њега?

– Остали су без Криса Пола, тако да ће Патрик Беверли и Милош бити на позицији плејмејкера. Имају Блејка Грифина и Диандреа Џордана који високо лете, а Теодосић је савршен тип за њих да им баца лопте.

Останимо у НБА. Како Вам се допада Никола Јокић?

– Он и Порзингис су нова генерација, нова врста играча. Светска кошарка иде у том смеру. Они су центри који могу све, да шутну, да играју споља, да додају, трче... То је нови тип Дирка Новицког.

Да ли то значи да ће подићи кошарку на виши ниво?

– Већ су то урадили! Некада су ту били центри Јуинг и Олајџувон, који су играли испод коша. После су дошла крила/бекови, Брајант, Мекгрејди, Џејмс, Дурент... Онда су стигли шутери са свих места на терену. А сада су ти шутери – високи играчи. Ево, Адетокунбо, Порзингис, Јокић...раде све што могу и бекови. Само што су виши и то им је предност. Увек је узбудљиво гледати младе талентоване играче који могу да раде све на терену. Волим такве играче.

Зато што сте ви били такав играч?

– Вероватно.