Скола о Индијанаполису: Годинама ме је болело

Не могу да причам са вама посебно, идемо тамо где су остали.

Да, али тамо ће сви да Вас питају искључиво на шпанском.

Ви питајте неко питање на енглеском и ја ћу радо да одговорим.

Није то то, али добро. Луис Скола је увек супер интересантан саговорник. И јасно је да не може да прича са свима понаособ. Ас Индијане долази до велике групе новинара, али му портпарол аргентинске репрезентације објашњава да није морао он да долази, да је ту Приђони. Скола се окреће и каже:

- Ето, идемо да причамо.

Шетамо празним паркетом Палате спортова у Мадриду са једном од највећих легенди светске кошарке у последњој деценији. Крећемо од вечерашњег окршаја у осмини финала против Бразила.

- Велика утакмица. Ко изгуби, иде кући. Ништа више не мора да се каже о том мечу. Аргентина и Бразил су одиграли много утакмица у прошлости, познајемо се одлично. Биће забавно – објашњава стамени крилни центар.

Колико је тешко без Ђинобилија, Делфина...?

- Не можемо да размишљамо о њима. Нису овде и не можемо ништа да урадимо по том питању. О томе нема размишљања.

Али, Ви сте ту. И Приђони, Ноћиони, Херман... Објасните нам ту страст?

- Много волимо да играмо за репрезентацију. Нама је све ово забавно, а мислимо и да је добро што смо ту. Ја уживам.

Има ли умора?

- Хм... Знате, ја имам 34 године, наравно да сам уморан. Али и даље је све супер. Ово је суштина свега. Не знам колико ми је година остало на терену, али знам да није много. Само желим да уживам.

Прошло је 12 година од Светског првенства 2002. године и пораза од Југославије у невероватном мечу и узбудљивој завршници. Како се сећате свега што се дешавало у Индијанаполису?

- Неколико година ми је било изузетно тешко. Свако сећање на то је будило тугу, иако се десило одавно. Али, више не. Сада сам срећан због тог турнира. Добили смо прилику да шокирамо свет. Победили смо Американце, играли финале, имали фантастичну шансу и да освојимо злато. Било је то сјајно такмичење. Да, изгубили смо, али да није било те утакмице можда никада не бисмо освојили Олимпијске игре две године касније. Помирио сам се са том утакмицом и кренуо даље. Сада је то само лепа успомена.

Да ли је то била најбоља игра једне моћне Аргентине?

- Јесте. Иако смо 2004. освојили злато, тада смо играли најлепшу и најбољу кошарку.

И годинама касније, Аргентина је била бисер светске магичне игре. Светско првенство у Шпанији је последње на којем ћемо гледати део златне генерације.