Миљковић „Финац”, асистент у стручном штабу Мађарске: Тренирао сам и Сашу Ђорђевића...

Искусни тренер Горан Миљковић, за многе познатији као „Финац“, обавља велики посао у стручном штабу Стојана Ивковића, селектора Мађарске.

– Дуго сам у Мађарској. Пре свега сам срећан и поносан зато што је Стојан успео да подигне њихову кошарку на виши ниво, направи изванредан резултат. То ће бити подстрек за даље напредовање игре у Мађарској – истиче Миљковић који сада припрема меч против његове Србије, његовог Салета Ђорђевића, његових...

– Са Сашом сам провео ко зна колико година. Био сам му и тренер, још од Радничког, па преко репрезентације на Балканијади у Атини, где је био најбољи стрелац и играч... Ту је и Небојша Илић, као и мој друг „Словенац“, Милан Минић. Муту Николића познајем много дуго, а у екипи су и играчи које сам водио на Универзијади као помоћник Луки Павићевићу, Стефан Бирчевић, Владимир Штимац и Владимир Лучић. А и Бобана Марјановића смо гурали напред у Вршцу, после само неколико утакмица је отишао на кадетско првенство и био најбољи. Ето, како прича иде.

Данас ће сви они играти против „Финца“.

– Ја сам много срећан и поносан што је ту толико људи за које ме вежу лепе успомене. Волим моју земљу, али сада сам у Мађарској, са Стојаном, водимо момке који су дивни, дају све од себе. Али, Србија је боља и победиће. Шта да кажем. Ми ћемо да се боримо.

Прошло је 30 година од јуниорске светске титуле Југославије у Бормију. Не мало њих из те генерације апострофирају управо Горана Миљковића и Русмира Халиловића као људе који су први селектирали тај златни тим у којем су, између осталих, били и Ђорђевић и Илић.

– Кошарку много волим. Ево, 42. година како сам у њој као тренер, а пре тога сам мало и играо. То је мој живот. Ту сам се нашао, вежу ме дивне успомене за све њих из те генерације.

Да ли је Ђорђевић као млад играч имао карактеристике које су наговештавале тренерску каријеру.

– Не зна се ко ће којим путем кренути када заврши играчку каријеру. Али, када сам видео да улази у тренерске воде, знао сам да ће успети, да ће бити изванредан. Знате зашто? Зато што га је красила једна особина као играча, никада ништа није морало да му се каже два пута! Изузетно је посвећен, даје све од себе и то се сада види – уз поносан осмех завршава причу прослављени „Финац“. Надамо се да је то симболична најава дуела у четвртфиналу, можда са Финцима.