Зашто је један од највећих хрватских играча, а сада председник стручног савета, Дино Рађа толико сталожен?
– Зато што 22 године немамо резултат – подсетио је Рађа на последњу медаљу, бронзу из Атине 1995. године.
– Имали смо ми већ добре турнире, али када останеш без резултата, то се памти са горким укусом. Надам се да ћемо сада прегрмети ове елиминационе утакмице. Имамо право да будемо оптимисти, јер смо кроз турнир расли. После почетне нервозе смо одиграли три јако добре утакмице.
Један од тих мечева је био у пораз, али од апсолутног фаворита турнира, Шпаније, на једну лопту.
– И они су људи од крви и меса, само што су много квалитетни. Имају шесторицу НБА играча, неоспорну снагу која може у сваком тренутку да исплива. Мораш против њих свих 40 минута много концентрисано. Два минута деконцентрације је ненадокнадиво у дуелу са Шпанијом.
Колико Хрватска зависи од Шарића и Богдановића, упитан је Рађа.
– Све је подређено њима. Они су главни глумци у читавом филму. Али, ово је тимски спорт, није тенис. Знате и сами где ланац пуца, код најслабијих. Споредне улоге су најбитније, а сада су ту ветерани који играју много добро. Свака екипа има своје звезде које увек играју одлично, али су споредне улоге те које пресуђују.
Хрвати су могли да буду и јачи, да су се пре свих екстраталентовани Анте Жижић и Марио Хезоња одазвали позиву селектора Аце Петровића. Међутим, још више је ослабљена Србија, коју Рађа није гледао на првенству.
– У Румунији су се приказивале само утакмице из наше групе. Једино што смо пратили јесте по медијима, а то није довољно за праву слику. Србија је увек имала квалитетну екипу и борила се за медаљу. Тако ће бити и овог пута. Имате срећу – насмејао се Рађа.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.