Хрватска је разбијена у осмини финала Европског првенства. Русија је славила са 101:78 и брзо распршила смове коцкастих о повратку на постоље, први пут од како су са њега сишли 1995. године у Атини, кад се заорила химна "Хеј Словени".
У комшилуку наравно огорчење оваквих резултатом екипе. Ми вам у целости преносимо коментар колеге са портала 24 сата, Игора Ћурковића.
"Искрено, од првог дана у Клуж Напоки изгледало је труло. Не на терену, на терену су Бојан Богдановић и Дарио Шарић били и даље довољне класе да се реше проблеми звани Мађарска, Румунијаа и Црна Гора, да се намучи Шпанија и да се против Чеха сви скупа опусте и поправе своје бројке.
Али ван терена, стално се осећала нека нервоза. Ништа конкретно. Без неког инцидента или свађе - да је барем тога било, па да се прво потучемо међусобно па онда и против противника и уђемо у четвртфинале, на класичан балкански начин.
Баш су тако Грци испратили двоструке узастопне вицепрваке, Литванију. Ми? Ми смо испратили сами себе. Нема вица, нема шала, само ћутање.
- Све ми је било јасно кад сам дошао у свлачионицу и дочекало ме ћутање - објаснио је Ацо Петровић "авете прошлости", како је то назвао, немир међу играчима.
Нема вица, нема шала и пошалица, нема подје..вања, само ћутање. И што је тренер направио по том питању? Очито ништа, на савршених истанбулских недељних +25 нас је ухватила руска зима од -23.
Човече. Минус двадесеттри. Тек кад овако запишеш схватиш колико је то далеко. Тачно још један Бојан Богдановић, још један његов просек, толико нам је недостајао за победу...
Колико год је Ацо Петровић лани докторирао на рачун својих психолошких игрица, толико је овај пут побацио на својем пољу.
То му је требао бити форте, али екипа не да није била припремљена за Русију, не да није имала неки луди трик за обрану од Алексеја Шведа, него му је омогућила да са две тројке уђе у утакмицу, лупи вам шамар и каже:
"Па будало једна, ниси ваљда ОПЕТ мислио да је ово година Хрватске!?"
Наравно да си то мислио. Зато се није превише причало о том "трулом" ван терена, зато се није писало о нервози. јер су с Хрватском такве ствари већ нормалне.
Ајмо опет у круг као што је сасвим нормална путања од -21 против Чешке до четвртфинала Олимпијских игара 2016. године, и опет назад у још веће дубине него пре с тих минусдвадесеттри. Др Џекил и Мистер Хајд европске кошарке.
- Разлика је што смо овај пут изгубили од стварно вансеријске екипе - упоредио је за кратко Петровић пораз од Русије с оним од Чешке, али кога је више уопште брига за објашњења и поређења...
Опет се вртимо у круг, опет ће ићи она сапуница популарнија и од Санта Барбаре и од Династије, сапуница звана 'Ко ће бити нови селектор?'
Ацо је замолио да му се да два-три дана да се све изанализира до темеља. Одлично. Таман по дан за сваку уиграну нападачку акцију коју смо имали...
Једина је срећа у целој причи да се ФИБА пребацила на нови састав такмичења, сличнији фудбалском, па ће репрезентација бити на окупу већ у октобру, у првом кругу квалификација за СП 2019.
"Што је ту, тачно, срећно!?", питаш се. Срећно је то што нећете морати следећих пола године читати о кандидатима за посао и о томе је ли Петровић још увек тренер или се предомислио или се уопште није ни договорио.
А срећно је и то што ће репрезентација бити сиромашнија за ову екипу 30+, па се можда и појави понеки млади играч вољан носити црвено-бели дрес редовно.
А сад, мало врхунске кошарке, за промену. Шта дотад? Ништа револуционарно, као што смо утврдили већ небројено пута на кошаркашким првенствима.
Сад, кад је Хрватска аут, е сад се може напокон уживати у кошарци. Јер међу осам најбољих у Европи нема баш нимало трулежи.
Порзингис и Летонија против Дончића и Драгића у дуелу најсимпатичнијих репрезентација на свету, нови немачки вундеркинд Шродер против браће Гасол и Шпанаца, па још и Белинели и италијански пистољероси против јединог преосталог Богдановића на турниру те велики обрачун грчких бековских богова и Алексеја Шведа.
Баците око, добро ће вам доћи мало врхунске кошарке. За промену."
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.