ПЕНАЛ: Одлазак на Мондијал општи интерес Србије

Пише: Зоран Стојадиновић

Србија је доживела први пораз у квалификацијама и сад у репрезентацији ништа не ваља! А после победе у Ирској било је бајно и сјајно... Биће и сутра после тријумфа над Грузијом. Заборавиће се неуспех у Бечу као да се никад није ни догодио. Бранислав Ивановић, Немања Матић и остали, махаће с крова отвореног аутобуса, у градовима широм Србије заљубљеници у фудбал похитаће на улице да прославе пласман на Мондијал...

Одговор на питање шта више волимо: да ли да се радујемо или тугујемо, требало би да буде једногласан. Али да би такав и постао морамо сви да преузмемо одговорност за грешке репрезентативаца у Бечу. Сви, јер нико се није удостојио да помене колико је рецимо Арнаутовић квалитетан фудбалер и да је Аустрија и у Београду можда и незаслужено поражена...

Већ после победе у Даблину почела је да се ствара еуфорија која логично није могла да мимоиђе фудбалере. Јер, и они слушају приче пријатеља, навијача, читају изјаве стручњака и разумљиво – уживају у хвалоспевима.

Сад кад смо их навели на странпутицу, ред је и да им помогнемо да се са странпутице врате на прави пут - онај који води у Москву. Утакмица са Грузијом није последња која ће се играти у Србији, нити ће ако Орлови не победе, доћи судњи дан, али јесте важнија од свих играних после Мондијала 2010. у Јужној Африци.

Толико важна да ниједна столица на Маракани не би смела да остане празна. И није у питању само 15 милиона евра које би Мондијал донео Србији и Фудбалском савезу.

Интерес је много већи од новца неопходног за развој фудбала и инфраструктуре у нашој земљи а осликан је у грозничавој жељи привредника да им Орлови отворе простор за маркетиншку промоцију на планетарној смотри фудбала наредног лета у Русији.

За оне који не схватају, прича је илузорна, али апел свакако морају да разумеју: репрезентација Србије важнија је у овом тренутку и од Звезде и од Партизана, од било чијег интереса.

Констатовали смо сви да је Стефан Митровић каснио за Бругсталером код првог гола, али мало ко је приметио да је Бранислав Ивановић закаснио да направи офсајд.

Или још који секунд раније: зар центарфор Митровић није морао да блокира штопера Дансоа и не дозволи му да са своје половине асистира за гол Бругсталеру? Видели смо и да је Настасић испадао, али смо заборавили и кад је Матић тако слабо играо и кад је Тадић био толико немоћан као у Бечу...

И ко зна колико би нас данас све колективно у фудбалској Србији болела глава да Владимир Стојковић не брани у животној форми...