Србија или Бразил, ко ће међу четири најбоља на свету? (18)

Драго им је што знају да су усрећили људе, размишљају о томе како народ реагује на њихове игре, али сигурно нису свесни у какву су мисију кренули када су се запутили ка Шпанији. Посебно у какав су „проблем“ упали када су Србији показали да може да рачуна на њих.

То да ли је у њих неко веровао или не, небитно је у односу на то да ли ће у будућности веровати - у кошарку и у репрезентацију. Не у резултате, они су само производ амбијента у којем се граде. А борба, осмеси и надасве шмекерска кошарка коју је свет гледао у изведби трупе Александра Ђорђевића у осмини финала против Грчке, могу да буду ништа осим привлачни. Клинцима да заволе кошарку, старијима да се поново идентификују са државним тимом у златном нам спорту.

Граница је пређена у тренутку када су фоторепортери почели задовољно да трљају руке јер ће им Никола Калинић донети леп профит када произвођачи постера буду тражили дозволу за штампање. А ти плакати ће завршавати на зидовима клинаца и клинки. Србија је уживала и схватила.

Нећемо се бавити „ШББ-КББ“ (шта би било кад би било) причама, али сумњамо у скупштински дочек да фаворизована Грчка није пала. Зато је та победа велика. И зато је данашње (18 – РТС) четвртфинале са Бразилом само шлаг. Узбуђење је на нивоу некадашњих који су од прошлог Мундобаскета били у фиоци под називом „и радо их се сећамо“. Сада их поново преживљавамо.

- Има више осмеха – и сам се насмејао Ђорђевић причајући о томе како је на саме играче утицала сјајна игра и лепа победа. - Сигурно су сви задовољнији, али нисмо завршили. Тражимо и даље нашу шансу, добру игру која би нас довела до још једне победе. Мислим да имамо право на то с обзиром на све што смо урадили. Верујем у овај тим, у ове момке који су показали да знају како се долази до победе. То је оно што мени даје веру.

Селектор је и пред меч са Грчком зрачио озбиљним оптимизмом који је многима деловао и као неоснован. Семафор је показивао 90:72 за Србију после тог дуела! Бразил је, међутим, већ једном надиграо Орлове.

- Изузетан противник. Дошли су у најјачем саставу, показали снагу у групи. Ово сам већ превише пута поновио, али они су одавно јавно назначили да долазе по медаљу. Имају велике амбиције, сви НБА играчи су у екипи. Играју на изузетном физичком нивоу и представљају веома снажну екипу. Одлично су утренирани од стране Рубена Мањана који је ту већ трећу годину. Према томе, пред нама је велики изазов.

Ако је Грчка показатељ, изазов је нешто што Теодосић, Богдановић, Бјелица, Радуљица и другови обожавају.

- Немамо од чега да стрепимо. Поштујемо сваког противника, али не плашимо се никога. Трудићемо се да пружимо нашу најбољу партију и пробамо да победимо – додао је Ђорђевић.

Он је био фантастичан играч, својевремено најбољи на Старом континенту. У екипи сада има неколико индивидуалаца који су у стању да сами реше утакмицу. Међутим, ни асистенције Теодосића, ни тројке Богдановића, ни скокови Бјелице, ни окретност Радуљице нису оно на шта Ђорђевић полаже наде.

- Снага свих нас је у заједништву. Без обзира на улогу, од свакога се тражи да пружи део себе и свог знања да би овај тим функционисао и да би побеђивао. Није потребно оптерећивати се да свако тражи најбоље од себе. Оно што Шпанци кажу - „мање је више“. Само нека свако пружи најмање што потребно да би се дошло до победе.

А ако се на најмање дода нешто екстра... Србија – Бразил, у Палати спортова у Мадриду, за пласман међу четири најбоља тима планете. Узбудљиво је.