За Мирослава Радуљицу окупљање репрезентације у новембру је мало „чудно” због спољне температуре. До сада су се обично, окупљали током лета.
– Већ смо играли квалификације, оне за Олимпијске игре. Било је нешто слично, па смо се добро снашли. Видећемо како ће сада изгледати. Ваљда греју у Пиониру – „запитао“ је Радуљица.
Ово је ипак нешто другачије у односу на све пре. Ове квалификације ће се „развући“ кроз две године. Нешто слично као у фудбалу и многим другим спортовима.
– Још кад би нас плаћали као фудбалере, онда ћемо да се снађемо јако добро – додао је уз осмех Радуљица.
Сада озбиљно...
– Не би требало да буде проблема. Сви знате каква је ово група људи. Ту је нас неколико који смо били ту, као и неколико повратника који су у овом систему и циклусу. Нема ту претеране филозофије. На нама је да помажемо млађима који су ту. Али, сви се брзо уклопе. Уосталом, селектор сигурно неће позвати некога ко се неће брзо уклопити. Биће све ОК.
Радуљица није могао да помогне Србији на летошњем Европском првенству. Ужелео се игре за национални тим.
– Било је тешко гледати Евробаскет, из тамо неке 17. временске зоне. Сви знају шта нама значи играње за репрезентацију. Ужелео се јесам. Никад нисам имао мање кила. Можда чак од кадетског узраста. Тако да би требало да све буде како треба.
Задржао се на својој „линији“.
– То је здрав кинески ваздух. Зен, будизам...
С обзиром да је дуго одговарао на питања о мањку килограма, Радуљица је уз осмех запитао:
– Јел` толико лоше изгледам? Смршао сам, али то тако треба.
То ће утицати и на његову игру?
– Бићу бржи, враћам се на четворку. Мада, кад сам овде играо четворку имао сам највише кила икад. Али, гађам на то да се извлачим из рекета. Не могу више доле – причао је Радуљица не престајући да се смеје.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
