- Гледам Звезду, па сам чекао полувреме – поручио је репрезентативац Србије који је минулог лета заменио црвено-бели дрес за жуто-тегет Фенербахчеа.
Не желећи да му одузимамо превише времена и у скалду тренутком, сјајног бека смо одмах питали колико често гледа бивши тим?
- Пратим га колико год ми време то дозволи. Гледам све што стигнем, мечеве АБА и Евролиге. Доста другара ми је остало ту. Радује ме што су у доброј форми, дигли су се и у последње време баш добро изгледају.
ДОБАР ЈЕ ДОБРИЋ
Од ФМП-а, па кроз Црвену звезду, Огњен Добрић и Гудурић су постали велики пријатељи.
И сада се готово свакодневно чују.
- Имао је неколико утакмица где је преломио и повукао екипу. Види се да му тренер верује и баш ми је драго да добро игра.
ИЗНЕНАЂЕЊЕ И УТИСАК
Гудурић је нашао пречицу до срца Делија, изгледа да је исти случај и са присталицама Фенербахчеа.
- Навијачи су супер. Долаза у великом броју и баш воле клуб. Доста су слични нама, веома су емотивни и страствени. На првом мечу који смо играли код куће, скандирали су ми име. То ме баш изненадило и оставило јак утисак на мене. На Евролиги хала је стално пуна, а у великом броју долазе и на домаћу лигу.
Са 11 нових играча и новим стручним штабом, Црвена звезда има потпуно нови изглед. Како вама то изгледа?
- Мало ми је све то другачије. Након скоро пет година колико је Радоњић био ту и држала се окосница тима, необично је видети толико нових лица. Али, остале ствари су остале исте. Момци играју на виском нивоу, боре се и све то иде како треба. Потребно је време да ствари легну, било је доста промена. Али, види се да је клуб на добром путу и то ме изузетно радује.
Да пређемо на вас. Да ли сте имали времена да удахнете дубоку и средите мисли након прелска у редове шампиона Европе?
- Искрен да будем, нисам. Обавеза је толико да се све своди на тренутке. Тако је било и док сам играо у Црвеној звезди. То ми је био дечачки сан, али у том моменту, док је трајало, то је деловало природно и нормално. Тако и сада. Фенербахче је такође остварење једног сна. Сада га живим и гледам да уживан у сваком трену. Све иде како треба, иако је иза мене велика промена. У новом сам граду, код новог тренера, нови су саиграчи, систем, очекивања... Али, све иде у добром смеру. Хвала Богу, здрав сам и то је најважније. Само треба да радим и борим се.
Играње за шампиона Евролиге, рад са најтрофејнијим европским тренером, очекивања, организација клуба... Како сте ви доживели толику промене?
БОРИМ СЕ ЗА СВОЈЕ МЕСТО
Фенербахче чека Црвену звезду након што је згазио Тофаш у гостима (88:71). На том мечу, Гудурић је нанизао 13 поена, уз пет асистенција, за 29 минута на паркету. Највише до сада.
- Трудим се да кроз одбрану и енергију стекнем поверење Обрадовића и саиграча. Један сам од најмлађих, односно само је Егехан Арна млађи од мене. Морам да се борим за своје место у екипи, као и сви остали. Тако је било у Црвеној звезди, тако је сада. Задовољан сам, све иде неким правим путем – рекао је сјајни бек.
ФАНТАСТИЧНИ ИСТАНБУЛ
Истанбул је град који никога не оставља равнодушним. Људи или га или обожавају или не воле. Гудурића је очарао на први погледа.
- Нисам имао пуно времена да обилазим град. Гледао сам да се максимално посветим опоравку и тренинзима. Али, оно мало што сам видео је фантастично.
- Много тога се разликује у поређењу са Црвеном звездом. Почев од тренинга, затим Обрадовића који све време захтева пуну концентрацију и инсистира на детаљима, па до многих других детаља. Али, све то ми не представља неки терет. Брзо сам се уклопио и све што се дешава доживљавам нормално. Сви у екипи су врхунски играчи, али пре свега добри људи. Овде има много више запослених у клубу, другачији је систем. Све у складу са буџетом. Постављен је систем који играча поставља на прво место и помаже му да буду бољи.
Оно што издваја Фенербахче је сигурно и конкуренција у тиму. Како се са тим сналазите?
- Борба је велика. Обрадовић је исти према свима и изузетно води рачуна о односима у тиму. Мораш да победиш много јаких дуела на тренинзима да би заслужио минуте. Трудим се да сваког дана дајем максимум, да слушам и учим. А, има баш доста детаља. Обрадовић је специфичан тренер. Част је и привилегија радити са њим и овом екипом. Само треба слушати.
Пређимо сада на Фенербахче. Екипа која се попела на трон Европе, остала је без Јудоа и Богдановића и Пере Антића. Али, циљ је исти – покорити Европу. Да ли се већ помиње фајнал фор у Београду?
- Све то лепо звучи и прође та мисао кроз главу. Али, превише рано је отварати ту тему. У сезону смо ушли са највишим амбицијама, ипак требало нам је времена да се мало упознамо, да нови играчи уђу у Обрадовићев систем. Добро гурамо. Били смо у серији победа, а онда је дошао тај веома неугодни пораз од Жалгириса. Али, шта да се ради. То је Евролига, нема слабих тимова. Свака утакмица мора да се игра на највишем нивоу, свих 40 минута. Тако ће бити и са Црвеном звездом. Далеко је фајнал фор, титуле и све остало.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
