Ацо Петровић: Сале је био велики играч, сада је велики и поред терена

Поред много еуфорије после сјајних игара и победа, сваки пут када су „прескакали“ нову препреку на путу до финала, Александар Ђорђевић, његов стручни штаб и играчи, помињали су и име Аца Петровића.

Борили су се на неки начин и против његове тешке болести, играли за њега, посвећивали му победе, давали додатни импулс да, као и они не престаје да се бори.

Сигурно је и њему самом било мило када их је видео са сребром око врата и вероватно се сетио дана када је као асистент Светислава Пешића учествовао у такође историјском догађају, 2002. у Индијанаполису, када су се наши вратили са златом.

– Овај резултат је раван златној медаљи, успех је огроман. Требало је бар сребро да освојимо и пре четири године, али су нам судије одузеле финале, јер су превидели кад је Тунчери нагазио на аут линију.

Управо је та петорка и изнела највећи терет. Наравно, селектор Ђорђевић је тачно знао кад кога треба да изведе из игре, кад ко да уђе и унесе нешто ново.

– Велики учинак је имао и Богдановић, а највеће изненађење, наравно у позитивном смислу, био је Калинић. Неко је играо мање, неко више, али када се све то сведе под једно, резултат је видљив.

Још једна ствар никако није могла да промакне оку искусног стручњака...

– Многе селекције, као на пример Аргентина и Шпанија, после овог Светског првенства почеће полако да се „растурају“. То нама иде на руку, јер поред свег, има још простора да се напредује.

Од када је именован за селектора, Ђорђевић скоро да ни у једној причи није заборавио да помене Аца Петровића. „Конекција“ коју њих двојица имају, није престајала ни за време Светског првенства.

– Били смо у свакодневном контакту порукама. Честитам му још једном из свег срца. Он је био велики играч, у амбијенту какав је владао у Шпанији, налазио се хиљаде пута. Има потребну харизму, такав је био на терену, такав је и сада поред њега. За некога ко почиње каријеру селектора, није могло боље. Сада ће и самопоуздање да порасте, желим му све најбоље.