АНАЛИЗА: Где су узроци резултатских посртања Војводине?

За оцену стања у Војводини не треба да се троше ни време ни речи. Све је више него јасно.

После два узастопна пораза на домаћем терену, од Младости у четвртфиналу Купа Србије (0:1) и првенствени дебакл против Земуна (0:3), који су по много чему личили један на други, јасно је да није добро и да нешто мора да се предузме. Шта?

Прво, људи у Војводини морају истини да погледају у очи. Директно, без околишења и јефтине демагогије.

И друго, једнако важно као поменуто, неопходна је отвореност и искреност учесника у анализи.

Дакле, да се унутар  клуба, на правом месту за ту тему, укрсте аргументи и каже оно што се иначе говори у пола гласа, по кулоарима и у приватним разговорима.

Идеје Илије Столице нису спорне. Он је, несумњиво, тренер модерних схватања. Има идеју шта би тим који води требало да одигра и доследно инсистира на томе.

У најкраћем, он тражи да се простор осваја на плански начин, кроз сигуран посед и брз проток лопте.

То јесу основни постулати савременог фудбала, али поставља се питање да ли Столица у Војводина расположе играчима који имају квалитет да такву идеју  спроведу у дело?

Како је Земун у недељном мечу на „Карађорђу“ за првих пола сата постигао два гола? На исти начин, као да се радило о припремљеном и уиграном шаблону.

Лопта се освајала у зачетку домаћинове акције, да би потом уследио противудар, муњевит и једноставан.

Оба пута је то изведено на препад, у тренуцима кад је неспремна и неадекватно постављена новосадска одбрана кроз средину терена остављала широки непокривени простор. У таквим околностима, спаса није било за Емила Роцкова на голу.

Гости из Земуна, очигледно припремљени за оно што их очекује на травњаку „Карађорђа“, вешто су искористили слабости Војводине и наплатили свој труд головима који су отворили пут до победе.

Будући да су се грешке које су у мечу са Земуном биле кобне, а догађале су се и у неким претходним утакмицама, постоје убедљиви разлози да Илија Столица преиспита и у извесној мери коригује план и начин игре Војводине.

Јер, чини се да играчима с којима располаже, њиховим квалитетима пре свега, не одговара оно што се од њих тражи. Мало је користи, а превише је ризично.