ANALIZA: Gde su uzroci rezultatskih posrtanja Vojvodine?

Za ocenu stanja u Vojvodini ne treba da se troše ni vreme ni reči. Sve je više nego jasno.

Posle dva uzastopna poraza na domaćem terenu, od Mladosti u četvrtfinalu Kupa Srbije (0:1) i prvenstveni debakl protiv Zemuna (0:3), koji su po mnogo čemu ličili jedan na drugi, jasno je da nije dobro i da nešto mora da se preduzme. Šta?

Prvo, ljudi u Vojvodini moraju istini da pogledaju u oči. Direktno, bez okolišenja i jeftine demagogije.

I drugo, jednako važno kao pomenuto, neophodna je otvorenost i iskrenost učesnika u analizi.

Dakle, da se unutar  kluba, na pravom mestu za tu temu, ukrste argumenti i kaže ono što se inače govori u pola glasa, po kuloarima i u privatnim razgovorima.

Ideje Ilije Stolice nisu sporne. On je, nesumnjivo, trener modernih shvatanja. Ima ideju šta bi tim koji vodi trebalo da odigra i dosledno insistira na tome.

U najkraćem, on traži da se prostor osvaja na planski način, kroz siguran posed i brz protok lopte.

To jesu osnovni postulati savremenog fudbala, ali postavlja se pitanje da li Stolica u Vojvodina raspolože igračima koji imaju kvalitet da takvu ideju  sprovedu u delo?

Kako je Zemun u nedeljnom meču na „Karađorđu“ za prvih pola sata postigao dva gola? Na isti način, kao da se radilo o pripremljenom i uigranom šablonu.

Lopta se osvajala u začetku domaćinove akcije, da bi potom usledio protivudar, munjevit i jednostavan.

Oba puta je to izvedeno na prepad, u trenucima kad je nespremna i neadekvatno postavljena novosadska odbrana kroz sredinu terena ostavljala široki nepokriveni prostor. U takvim okolnostima, spasa nije bilo za Emila Rockova na golu.

Gosti iz Zemuna, očigledno pripremljeni za ono što ih očekuje na travnjaku „Karađorđa“, vešto su iskoristili slabosti Vojvodine i naplatili svoj trud golovima koji su otvorili put do pobede.

Budući da su se greške koje su u meču sa Zemunom bile kobne, a događale su se i u nekim prethodnim utakmicama, postoje ubedljivi razlozi da Ilija Stolica preispita i u izvesnoj meri koriguje plan i način igre Vojvodine.

Jer, čini se da igračima s kojima raspolaže, njihovim kvalitetima pre svega, ne odgovara ono što se od njih traži. Malo je koristi, a previše je rizično.