Док су најбоље српске кошаркашице пролазиле су микс зоном, пресрећне, још у неверици да шта се то пре само неколико минута дешавало на терену „Абди Ипекчи“ арене, Марина Маљковић, селекторка српског тима, је стишавала еуфорију:
– Србија мора да чува ове девојке, јер показују да су посебне. И сада су, на овако великој утакмици, коју је Америка добила на суви индивидуални квалитет, када ми у последњој четвртини заиста више нисмо могли да парирамо, показале да су те моје речи истините. Велика Америка, против мале Србије, се поштено намучила.
Све то је изненадило кошаркашки свет, да ли и њих, питали смо Маљковићеву.
– Нe. Ово је тим са хемијом, и то се најбоље види у оваквим тренуцима, на оваквим утамицама. Ово не може да уради тим који нема душу. Девојке то показују, сазревају и ја сам заиста срећна што сам уз њих и што им помажем у том њиховом кошаркашком, али и људском сазревању.
Пресинг све време. Нису то очекивале Американке, које су имале чак 21 изгубљену лопту. Србија само девет!
– Тај пресинг је наш заштитни знак. Ми смо то исто играле и против много слабијег противника, Анголе, па и сада против Америке. Важно је ангажовање у одбрани преко целог терена, а и у позиционој одбрани. Договор је био да им зауставимо контранапад, што смо успели. Ту се нису наиграле. Осим тога, циљ је био да им спречимо офанзивни скок. Јесу имале више скокова од нас, али нас нису надскочиле као што то чине на свим другим утакмицама. Девојке су показале да знају да буду и мудре.
Није могла да буде незадољна, али Маљковићева је ипак извукла пар ситница које јој се нису допале:
– Имале смо мало жутих минута средином друге четвртине и у неким деловима четврте. Нешто што ми се не свиђа. А, онда је дошао и део када је Таураси почела да убацује тројке. Али, имали смо сигурно пет – шест минута које нисмо смели да имамо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.