Стручни штаб као да је нешто слично очекивао, па је померио термин доручак. То је уствари био рани ручак.
- Тек око четири смо заспале. Али, добро је што смо бар имале прилику да дуже спавамо – причала нам је Милица Дабовић, капитен нашег тима, па готово уз уздах додала:
- Сву енергију и снагу сам оставила на терену.
Шта се то десило на мечу са Американкама, питали смо старију од сестара Дабовић, а она поносно узвратила:
- Није се то десило само против Американки, већ и дан раније против Анголе. Дешава се све време. Марина нам је усадила ту фанатичну борбеност. Осим тога, потпуно растерећено смо ушле у ту утакмицу, знале смо да је то меч у коме морамо да гинемо. Буквално. То смо и урадиле. Та наша позитивна атмосфера, шала и све то што имамо, о чему смо и разговарале међусобно, све то је уродило плодом. Одушевљена сам.
Све је ово сјајно. Али, фокус мора да се врати и остане на првој следећој утакмици. У уторак од 13,15 против Кине, Србија игра за бољу позицију пред доигравање и лакше противнике у елиминациним рундама.
- Нема посустајања. Ово до сада нас није подигло у небеса. Веома смо срећне што смо побрале симпатије свих који нас прате, али смо и даље чврсто на земљи. Против Кине идемо да погинемо, нема шта.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.