Сви они знају шта би урадили другачије. Доста је тога. И нико не треба да им то посебно прича.
Посебно како би реаговали у последња два минута, у која је после сјајне крађе Дејана Тодоровића, па и његових поена из контре Србија против Немачке у Новом Саду ушла са потребних шест разлике – 81:75.
И онда – стала?! Бобан Марјановић би се сигурно ослободио лопте пре него што би направио фаул у нападу.
Драган Милосављевић се одмакао мало од Шредера – мада је тај фаул, испред клупе Србије, можда био и престрого досуђен.
Стеван Јеловац не би улазио раније у рекет после бацања аса Атланте. А посебно не би лактом – каже да је то случајно урадио – ударио Робина Бенцинга пре него што је Шредер извео поновљени пенал.
Не би био кажњен неспортском... Немачка не би из једног напада убацила шест поена. Практично за десет секунди анулирала све оно што је Србија градила 39 минута.
После свега, мешала су се осећања међу нашим репрезентативцима. Бобан Марјановић је био тужан, разочаран, али и љут....
– Љут сам! Наравно. Сви смо љути... – причао је Марјановић док је деци која су га окружила потписивао мајице, дресове, објашњавао зашто не може да им да стезник који је држао у руци.
Љут није био само због пораза, већ и због неких судијских одлука, због којих је дуго разговарао са судијама. После свега, искрено је признао:
– Глупо је сад тражити кривицу у неком другом. Могли смо да приведемо утакмицу боље крају, да одиграмо боље тих последњих пет минута. Стварно мислим да смо одиграли добру утакмицу. Стварно смо се борили. Сви смо дали сто одсто себе. И нико не може ништа другачије да каже, јер би било глупо. Сви смо били у овоме и били смо спремни за овај меч.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.