Тејић о путу који га је довео до сениорског тима Србије

Било је то у вечери када је Црвена звезда славила свој 70. рођендан. И у свему томе је требало да буде некаква симболика. Да се касније препричава како је баш на прослави седам деценија Звезде, рођена нова „звезда”. Или макар „звездица”. Играч на коме ће клуб градити будућност, који ће му доносити трофеје.

Тим са Малог Калемегдана је на прослави тог лепог јубилеја, у Арени угостио Макаби који је у Београд дошао као првак Европе, а који су црвено-бели бацили на колена. Фантастичним преокретом и серијом 20:0 у последњем периоду. Све захваљујући серији коју је покренуо - Марко Тејић.

Тада још тинејџер, талентовани крилни центар изашао је на терен и на најбољи начин одговорио на „команду” са трибина: „Играј и бори се!”

Наравно да су се после свега низали хвалоспеви његових тадашњих играча. Рецимо, Бобан Марјановић је недвосмислено поручио:

- Тејић нам је унео живот у игру!

И – требало је да то буде само почетак нечег сјајног. Није био!

Четири године касније, Марко Тејић је у друштву блиског пријатеља Душана Ристића ушетао у „Краун плазу”. На место где је Јовица Антонић, тренер националног тима Србије, окупљао потенцијалне репрезентативце. Момке које ће сутра повести на турнеју по Кини, а на које селектор Александар Ђорђевић и његов стручни штаб, рачунају у некој од акција током сезоне.

Тејић ту није дошао као играч Црвене звезде. Из ње је отишао годину дана после те чудесне утакмице против Макабија. На мала врата. Ту сезону је завршио на „каљењу” у ФМП, одатле отишао у Мегу – на позајмицу. Тако је тада речено. Али, у Звезду се више није вратио.

Пут га је даље водио у „илегалу”. Отишао је у Сутјеску – у којој је провео само две недеље – да би прошлу сезону провео у Трикали. У следећој ћемо га гледати у дресу пољског прволигаша Кошалина…

Искрено, није то пут о коме је као дечак маштао, који су му према таленту, физичким предиспозицијама и осећају за игру предвиђали. 

Чињеница је и да је имао и проблема са повредама. Рецимо – финале Европског првенства младих, у Италији 2015, у коме је Србија победила Шпанију и освојила злато, гледао је у цивилу са клупе, завијене руке… А био је један од лидера тог тима.

Он не жели да у повредама тражи оправдања. Искрен је. Пре свега, према себи.

- Нису повреде! Сваки играч се током каријере сусреће са тим. Уосталом, моје, срећом, нису чак ни биле толико тешке – причао је Тејић за „Журнал”, у време обавезног одмора, између два тренинга репрезентације.

Поента је…

- Звезда је супер клуб, али млади играч који се ту не снађу на прави начин, не могу да напредују. То је велики клуб, у коме се одмах тражи резултат, не да се разигравају млади. Просто, немају времена да чекају било кога. Ја се ту очигледно нисам снашао.

Али…

- Не жалим! Прошао сам велику школу код Дејана Радоњића. Из свега тога доста сам и научио. Ако ништа, макар сам озбиљну кошарку гледао из првог реда, дружио се са великим играчима. Само разговори са њима могу доста да вам значе, а ја сам и тренирао поред њих. 

И зато…

- Ако би се поново нашао у сличој ситуацији, било би ми доста лакше. Све сам већ прошао и сада знам како треба.

Можда није права паралела, али то искуство му значи и сада, зна како треба да се „понаша” у репрезентацији Србије.

- Овде је све супер – узвратио је Тејић на помен националног тима.

Није му било потребно много да се уклопи. Јер, са доста ових момака је играо прошле године на Универзијади у Кинеском Тајпеју, где је Србија освојила четврто место. У утакмици за бронзу изгубила од Летоније.

- Сви смо већ играли заједно, прошле године на Универзијади или раније на такмичењима у млађим категоријама. Наравно, сада је све озбиљније. Ипак је ово виши ниво, иако ова акција није такмичарска, већ више због неке провере. Тренирамо добро, спремамо се за та два турнира. Мислим да ће то бити уреду. Ово је заиста лепа акција.

Каже и да је другачије у односу на оно што је већ прошао.

- Ово ми је први пут да сам позван за неку акцију са сениорским тимом и када сам долазио овде, мислио сам да ће бити теже да се навикнем. Али све то иде својим током.

Не смета му ни што је на његову адресу упућен накнадни позив. Он дилему није имао.

- Стваро волим да играм за репрезантацију. Када год сам био здрав, био сам ту.

Али – да ли је после три године лутања, када је практично био нестао са кошаркашке мапе, очекивао па макар и накнадни позив у сениорски тим, питамо. Тејић је имао спреман одговор. У њему је све рекао.

- Знате, ја сам почео да тренирам кошарку због репрезентације. Кренуо сам 2002. године, када смо освојили злато у Индијанополису. И увек ћу, када добијем прилику, бити ту. Тачно је да после Звезде није све ишло како сам замишљао. Али, наставио сам да тренирам, да радим…

Застао је, па се поновио питање.

- Да ли сам очекивао позив селектора?

Дао је и одговор:

- Надао сам се! 

Репрезентација је на окупу од 15. јула. Сутра око пола два поподне, креће пут Шангаја, одатле даље на турнеју. Планирано је да репрезентација у Кини на два трунира одигра шест утакмица. По две са Анголом, Украјином и Кином.