Филип Петрушев, златни Орлић о путу до титуле, снази карактера и воље

Препричавали су, препричавају и препричаваће… Све оно што се пре неколико дана догодило у Летонији, како су се у највећој и најзначајнијој луци на Балтичком мору попели на кров Европе.

Како су славили у дворани, па са свим осталим учесницима на опроштајном партију, а онда и у својој режији... Умели су да прославе!

Али, кад год крену да се присећају свега што се догодило, нека нова ситница искочи... Не могу свега ни да се сете.

– Утисци се још нису слегли – признао је Филип Петрушев.

Крилни центар јуниорске репрезентације Србије, првака Европе. Момак који је уз Марка Пецарског био толико доминантан током турнира и заједно са њим на крају завршио у најбољој петорци турнира.

Била је то доминација високих играча каква се ретко виђала. И тако је било у свим утакмицама, а посебно у финалу где су ниској и брзој Летонији, комбиновано убацили 63 поена – Пецарски 34, Петрушев 29.

– Сјајан турнир за нас. Заиста – наставио је причу Петрушев.

Он је, баш као и Пецарски, био део тима и прошле године, када је генерација 1999. била првак Европе.

– Успели смо да одбранимо титулу – задовољно је констатовао, пре него што је наставио причу:

– Момци су све то изнели на прави начин. Кроз турнир смо дизали форму. Темпирали смо да када буде најбитније и ми будемо најбољи. Стварно смо пресрећни. Сав уложени труд се исплатио, цело лето које смо издвојили да бисмо били спремни за такмичење.

Поредећи два лета која је завршио са златом око врата, Петрушев је рекао:

– Марку и мени је ове године било лакше, јер смо имали то искуство од прошлог лета. Успели смо то да пренесемо и другим саиграчима, да смањимо тензију која прати оваква такмичења, а посебно када играте финале са домаћином у препуној дворани. Злато нам је било циљ и успели смо да останемо мирни, хладних глава. Стварно смо играли најбоље када је било најпотребније. Сигуран сам да нам је прошлогодишње искуство помогло у томе.