Паспаљ: За добре људе границе не постоје

Због два статуса, присуство Жарка Паспаља на отварању кампа Кошарка без граница, било је од непроцењивог значаја. Он је био први кошаркаш са простора бивше СФРЈ који је отишао у НБА лигу - месец два касније то су учинили и Владе Дивац и Дражен Петровић - и Паспаљ је кад је стигао у Сан Антонио, већ како је то обичај, добио човека да му првих дана помогне док се не снађе у Тексасу.

Избор је пао на Паспаљевог земљака Грега Поповића, у том тренутку 40-годишњака, помоћника првог тренера Лерија Брауна. Поповић ће касније израсти у једног од најбољих тренера у историји кошарке, Паспаљ се незадовољан што не игра пред крај сезоне вратио у Београд и одиграо још осам сезона за велике клубове, што за ову причу и нема превелики значај. Има нешто друго, да пријатељство исковано с јесени 1989. траје и дан-данас.

Поповић је у Београду, али због свог рејтинга и тренутно најдужег стажа на клупи НБА тима, могао је и да не буде. Али кад му се већ нудила прилика да види пријатеља - није желео да је пропусти. Паспаљ је после официјелног дела свечаног отварања кампа у Жаркову мир пронашао за столом оближњег кафеа и испричао:

- Грег ће у сали вероватно остати док и последњи дечак са игралишта не оде у свлачионицу. Ако је организатор планирао да то буде пет сати – Грег ће бити пет сати. Такав је морал и радна етика тог човека.

Потом је бивши ас додао:

- Грег је много добар човек, приступачан и зато бих волео да се и овога пута осећа пријатно у нашој земљи, а да ли вуче порекло из Србије или Црне Горе није ни важно за пријатељство.

Паспаљ је прозборио коју и о манифестацији Кошарка без граница:

- Могло је ово и раније да се организује у нашој земљи, јер од НБА има шта да се научи, та институција поставља не само кошаркашке стандарде. Таленти ће добити подстицај за даљи рад, ово ће им бити изузетно искуство, а за нас бивше играче лепа прилика да се опет видимо и евоцирамо успомене. Има страшно пуно позитивне енергије у овом конгломерату нација, а како је спорт саставни део живота можда се пренесе и у друге сфере. Јер овде се осећа тај пријатељски дух, а за пријатељство границе не постоје. Са тим осећајем и ови даровити дечаци отићи ће из Београда.

Затим је понесен наставио:

- На овом кампу спојени су прошлост и будућност, а ко не поштује прошлост нема ни будућност. НБА не заборавља праве вредности, нико није заборављен од играча са простора бивше Југославије, сви који су седели испред тих дечака су били или јесу велики играчи, иако нас старије ти клинци и не памте. Међутим, леп је осећај када те се неко сети.