Владимир Радмановић: Сад уживам у животу, седнем на мотор и одем где ме пут одведе!

Владимир Радмановић: Сад уживам у животу, седнем на мотор и одем где ме пут одведе!

Од 26 Срба који су играли или играју НБА лигу трећи на листи вечитих по броју утакмица (784) и по броју поена (6.223) је Владимир Радмановић, испред су само Владе Дивац и Предраг Стојаковић.

Чак 12 година провео је Радмановић, рођен у Требињу 1980. у најјачој лиги света, а кад се узме у обзир да је на драфту изабран као 12. пик (испред њега само Дарко Миличић који је био број 2) долазимо до поприличне диспропорције између једне од највећих каријера на овим просторима и дискутабилне медијске експлоатације.

Сигурно је томе допринела и репрезентативна каријера Радмановића, који је наступио на само три велика такмичења, Светском шампионату у Индијанаполису 2002, Олимпијским играма 2004. и Европском првенству 2005. с тим што је због неспоразума са тадашњим селектором Светиславом Пешићем одстрањен из националног тима у полувремену полуфиналног меча са Новим Зеландом у Индијанаполису, где је освојена златна медаља.

У октобру 2013. објавио је да напушта професионално бављење спортом, дрес који је последњи пут носио био је Бикова из Чикага, могао је још да игра у Европи, али му се није дало. Вратио се у Србију, у Београд, и ретко је последњих година посећивао кошаркашке утакмице.

Шта радите осим тога што сте НБА амбасадор?

– Уживам у животу, у Београду сам, надокнађујем оно што сам пропустио током каријере.

Као на пример?

– Возим мотор, седнем на њега, одем где желим, често и где ме пут одведе. Као, ветар у коси, стандардни клише, али више је зној који цури низ лице јер је на глави обавезна кацига.

Одакле та пасија?

– Седео сам у Лос Анђелесу, док сам играо за Лејкерсе, кад су поред нас прошли мотористи, пало нам је на памет а што не бисмо и ми тако. И купили смо моторе.

Харли Дејвидсон?

– У почетку, али није то машина за успоне, рецимо на Алпе.

Обичан свет завиди врхунским спортистима. На начину живота, с разлогом или не?

– Гледају само једну страну медаље. Знам много људи који живе и интензивније него професионални спортисти. Али то се и мени дешава кад гледам мото трке и замишљам како је лепо возачима, а он је рецимо током трке четири пута пао... Не знају људи да кад устанеш не можеш да се исправиш јер те боле леђа, или не можеш да станеш на ногу, која је повређена. Било је дана када ме је болео сваки мишић на телу...

Хоћете ли то пренети талентима на Кошарци без граница?

– Хоћу, нека знају шта их чека.