Љупко Петровић напустио Руанду, добио позиве од српских суперлигаша

Рођењем стечене и неретко, како једино живот уме да режира, несвојевољно времену прилагођене – увежбан осмех и до савршенства моделиран раскид уговора, разумљиво, на штету клуба и... на Златибор.

Истоветно се збило и с администрацијом шампиона и освајачем престижног Суперкупа Руанде, с челницима АПР-а. Недоследним у обећањима, да буде необичније: у ренесансној години, у сезони трофеја.

Незадовољан селекцијом играча, уочи почетка квалификација за Лигу шампиона Африке, недомашиви српски стручњак је напустио Кигали месец пре истека уговора, претходно џентлменски издејствовао останак првог му асистента Миодрага Профе Радановића, сад у улози саветника у спортском сектору.

– Руководство није адекватно реаговало у прелазном року, није испратило моје жеље да АПР буде конкурентан у тамошњем најелитнијем клупском такмичењу – с разлозима оставке упознаје Љупко.

– Малим стварима се никад нисам задовољавао, отуд и решио на повратак у Србију.

Одмориће недељу, две...

– Размислићу шта ваља чинити, у данима што следе. Нећу, како изгледа, дуго да пландујем ха, ха... Неколико овдашњих клубова, не знам као су пре сазнали, пресингују већ сатима и најутицајнији из Вијетнама. Муке су слатке, али о том, потом – с олакшањем у гласу, утисак је, и у телу закључује „Љупко национале“.