Ова тема је вишеслојна, за сва времена, понавља се, и у њој се огледа савест човечанства.
Наравно профил овог спортског дневника нису ни рат ни избеглиштво, масовни егзодус стотина хиљада људи са Блиског истока који нову егзистенцију највише траже у Европи...
Грађански рат у Сирији је ушао у осму годину, а српски тренер Веселин Матић, рођен 1960. у Београду је летос продужио уговор са кошаркашком федерацијом ове земље која га је 2017. изабрала за селектора.
Новогодишње и божићне празнике провео је у родном граду, у кругу породице, и кад је паковао кофере за повратак у Сирију позвали смо га да чујемо његову причу...Сигурно несвакидашњу. Кад ће стати рат Веселине?
– То вероватно нико не зна. Много је утицаја са разних страна света...
Селектор сте у земљи у којој се ратује, необично?
– Јесте, живим у земљи рата, али рат још нисам видео. Можда би то могло да се упореди са бомбардовањем Југославије од НАТО пакта 1999, када су се људи трудили да покушајима колико-толико нормалног живота пркосе непријатељу.
Шта Вас је одвело у Сирију, новац?
– Не, ни најмање, радим испод моје цене, за сигурно 20 одсто. Од Индије сам рецимо имао бољу понуду. Међутим, ово је изазов, у људском и спортском смислу. Желео сам да Сиријцима не само сачувам кошарку, већ и подигнем на виши ниво. Услови за рад су, ма како то парадоксално звучало, бољи него у Либану, где смо у квалификацијама за Светско првенство играли као домаћини.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
