Ђорђевић: Времена кад ме је у јуниорима тренирао Пешић била су специјална

Селектор кошаркашке репрезентације Србије Александар Ђорђевић изјавио је гостујући на телевизији „БХТ1“ да је успех на Светском првенству у Шпанији, тј. освајање сребрне медаље, последица добре атмосфере у националном тиму:

– Најважнија је била екипа, јединство, емоција коју смо успели узајамно да пружимо једни другима. Ми који смо поставили постулате правила игре и водили играче кроз цели тај процес, неких два и по месеца, успели смо да упознамо играче, да их отворимо и да се отворимо ка њима.

Он је за овај ТВ канал босанске телевизије истакао да му је стало до фер–плеја како на терену тако и животу:

– Живот је за мене једно велико такмичење, где једноставно желиш да будеш што бољи човек или да будеш успешнији. На крају се то мери неким релативним појмовима, тако ја мислим и у спорту без обзира на резултате и медаље, и за човека и за једног спортисту најбитније је да остане какав је био човек.Требало би да будемо исти и у поразу и у победи. Тај неки фер–плеј је моја звезда водиља, јако држим до тога и никада ником не признам пре одигране утакмице да је бољи од мене.

Он је додао да је у конаткту са некадашњим саиграчима из репрезентације Самиром Авдићем, Теоманом Алибеговићем и Дином Рађом, који му је честитао после финалне утакмице са Американцима:

– У контакту смо и увек ми је драго кад их видим и чујем. Добро, Дивац, Даниловић, Паспаљ, Обрадовић, они су сви ту па се и виђамо и дружимо. Бодирога, наравно, скоро свакодневно. Али та нека јуниорска времена уз тренера Пешића су специјална. Мој кум Небојша Илић с којим сам одрастао, 13 година играли заједно... Мој живот је везан за те дане када смо одрастали и када су пријатељства била јако искрена, уствари, најискренија и права, једина права.

Селектор Србије прокоментарисао је и кошаркашку репрезентацију Босне и Херцеговине за коју је рекао да је „респектабилан противник”.