Радуљица: Повели смо Мачвана да нас плаши и мотивише

Много је ту успомена. Материјала за новинске ступце. Приче двојице момака који су кошаркашки расли заједно. Освајали медаље, формирали се у страшне играче. И људе!

Милан Мачван и Мирослав Радуљица заједно су прошли много тога. Доброг и лошег. Једну успомену ипак не деле... Пораз Србије од Естоније, у квалификацијама за Европско првенство 2013.

Пут у престоницу Естоније, на нови меч квалификација – овог пута светских – права је прилика да се „укључи“ времеплов и врати у тај септембар 2012.

– Не бих се изненадио да ме Сале сада позове на састанак пре утакмице, па кад пита: „Ко је изгубио од Естоније у Талину“, да буде више подигнутих руку – причао је насмејани Мачван.

Капитен Србије на Европском првенству у Истанбулу 2017, па и на старту квалификација за Светско првенство, не може да помогне тиму. Још се опораваља се од повреде предњих укрштених лигамената колена. И не жури.

Али, заиста може саиграчима да исприча како је то било, тог септембра 2012. И он, али и Милош Теодосић и Миленко Тепић. И они су били део тог тима. Мирослав Радуљица није. И слушао је шта му саиграч прича.

– Не можеш да верујеш! Естонија је тада имала неког центра који није могао да савије колена, а само тројке шутира. Убацио је нам је шест или седам – причао је Мачван Радуљици, али и читаоцима „Спортског журнала“ док је репрезентација Србије чекала лет за Талин.

Наставио је...

– Сећам се, повели смо десет разлике после неког страшног закуцавања Недовића. А онда као да је неко притиснуо дугме,  угасио нас. И изгубили смо...

На овај пут је кренуо са идејом да промени сећања на Талин.

– Надам се да ће тако бити. Оно је било јако ружно. 

Застао је, замислио се, па додао.

– И тада је редослед био као и сада. Естонија, па Израел у последњем колу у Пиониру. И тада нам је била једна победа довољна...

За њу су морали да играју у „Пиониру“. Чак и да добију са одређеном разликом. Не малом!

– Победа је била довољна за четврто место и пролаз, разлика за треће. Те квалификације су биле јако специфичне – подсетио је Мачван.

А и почеле су „чудно“. Тројком Николе Ивановића са пола терена!

– Црна Гора, у Арени – запитао је Радуљица, па на потврдан одговор додао:

– Био сам тамо! У својству навијача. Највернијег!

Да ли је ова прича некадашњег капитена мало подигла мобилност или опрез пред нови дуел у Талину, питамо Радуљицу. Одговор нас није изненадио

– Повели смо Макија да нас плаши и мотивише – узвратио је Радуљица уз осмех.

– Играо сам ја против Естоније. Сад у Београду. Нису то рекреативци. Играју момци поштено.