Дуга је историја југословенске кошарке, ње од 1992, практично нема под тим именом, иако у кошаркашком свету опстаје формулација југословенска кошаркашка школа.
Под тим се обично подразумева стил и начин игре, којим се опише неки виши домет репрезентације, клуба или играча са простора бивше СФРЈ.
Некадашња велика држава уједињених Јужних Словена три пута је освајала Светско првенство, 1970, 1978 и 1990 у интервалу од 40 година.
Тај пут имао је успоне и падове, о томе је снимљен и филм, документарни и играни, написана књига као метафора времена у којем је средишња тачка било Првенство света у Љубљани.
Занимљиво је да је линија успона видљива, Југославија је после отказа Италије, позвана да учествује на првом Светском првенству 1950. у Аргентини.
Екипа је на брзину скупљена и без припрема и селектора је отпутовала у Буенос Ајрес, и освојила последње, десето место.
Остало је забележено да је први кош на светским првенствима за југословенски национални тим постигао Небојша Поповић, који је у Аргентини био и играч и тренер „плавих“.
Поред Поповића у репрезентацији је био и Бора Станковић, касније дугогодишњи генерални секретар ФИБА, а тим су још чинили: Лоци, Демшар, Гец, Калембер, Енглер, Соколовић, Новаковић, Блашковић, Амон и Радојчић.
Већ на другом светском првенству 1954. у Бразилу остварена је прва победа и то против Перуа 86:84, довољна за 11. место...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
