ЧЕЛИНЏ: Враћена нада Ђоковићевим ривалима

Пораз од Баутисте има бар две штете, а највећа није елиминација из битке за рекорд у боју титула у Мајамију. Много већа штета је враћена нада противницима да могу да победе Ђоковића.

Јер, после фантастичне серије успеха од освајања Вимблдона до тријумфа на Аустралијском опену, Ноле је потпуно избрисао наду супарницима да могу да га савладају. Поготово је то било евидентно у Мелбурну када је збрисао Рафаела Надала у финалу.

Није било стручњака, па чак ни ривала који нису истакли колико је Ђоковић одмакао од конкуренције, који нису тврдили да је Србин на сваком турниру велики фаворит, да практично није јасно ко може да га победи.

И оних неколико пораза између јула и јануара имали су објашњење – најчешће је у питању била премореност од превише играња и побеђивања.

Али сада је много теже објаснити шта се догодило, нарочито прексиноћ. Јер пораз од Колшрајбера у Индијан Велсу има објашњење у паузи дугој 40 дана после аустралијског тријумфа.

У Мајамију тај резон не држи воду јер је Ноле у калифорнијској пустињи већ имао прилике да скине рђу са рекета, одиграо је и полуфинале у дублу, потом је на Хард Рок стадиону извојевао три победе у синглу.

Дакле, довољно мечева у ногама да се врати у добру форму. Али она је изостала.

Не треба заборавити и да се Ђоковић мучио и против Делбониса у претходном колу, да је у добром делу меча био у подређеној улози.

Сада ће сви они ривали који су молили бога да се не нађу у делу жреба са најбољим спортистом света, почети да гледају снимке мечева са Баутистом, и прексиноћњег и оног из Дохе, и тражити начин како остварити сензацију.

Наравно, то само по себи не мора да за последицу има чешће поразе Ђоковића, али ће му сигурно знатно искомпликовати неке мечеве.

Јер уместо да на терен изађу за белом заставом, неки ривали ће запети максимално, а то отежава посао и доноси већи умор.