Душан Тадић је потврдио класу, Лука Јовић изванредну форму из клуба потврдио и у репрезентацији, Марко Дмитровић показао да је аутентични наследник Владимира Стојковића на голу Србије, али је Немања Максимовић пожртвовањем и борбеношћу оставио можда и најбољи утисак од Орлова на утакмицама против Немачке и Португалије.
Златни Орлић са Новог Зеланда на гостовању у Лисабону први пут је носи дрес државног тима у квалификационој утакмици, претходно је у Лиги нација био једини наш играч са свих 540 минута на терену.
Тих, скроман и повучен, изнад свега васпитан и ненаметљив ван борилишта, током утакмица је сушта супротност – чврст, енергичан и одлучан да оправда поверење и кад затреба преузме одговорност на себе.
Србија је у Максимовићу дефинитивно добила задњег везног за будућност, фудбалера поред којег не морамо да бринемо кад у саставу нема искуснијих Немање Матића и Љубомира Фејсе, као што је био случај на мартовским испитима.
– Утакмица против Немачке била је само на папиру пријатељска. Схватили смо је озбиљно као одличну припрему за почетак квалификација. У Волфсбургу смо на терену имали велики број младих играча. Одлично смо почели, имали прилику да већ у првом полувремену стекнемо два гола предности. Меч је могао да оде на другу страну, Панцери су имали шансе да направе преокрет, али смо игром и залагањем заслужили реми. Показали смо да „гинемо” један за другог, да за нас ниједна лопта није изгубљена – каже Немања Максимовић.
Нисте се уплашили што сте у дуеле са јаким противницима ушли без Матића, Коларова, Костића, Фејсе?
– Знали смо да имамо велики број квалитетних играча, да смо, поготово ако играмо као тим, способни да надокнадимо изостанке искуснијих. Сваки репрезентативац имао је свој удео у два ремија. Против Португалије смо повели на време. Трпели смо затим притисак домаћина, Данило нам је дао еврогол. Утакмица је могла да се преломи у противничку корист, али смо добро стајали на терену и уз снажну вољу и дисциплину сачували нерешен резултат.
Од Новозеланђана су на терену у Лисабону били још Мијат Гаћиновић, Сергеј Милинковић-Савић и Андрија Живковић, а на клупи су остали Милан Гајић, Предраг Рајковић и Милош Вељковић. Јесте ли очекивали овакву бројност ваших вршњака међу Орловима?
– После година лутања и навикавања на сениорски фудбал 80 одсто нас је у квалитетним клубовима и имамо велику минутажу. Није било реално да нас раније буде у А репрезентацији у оволиком броју. Сад имамо у ногама четири-пет година сениорског фудбала, искуснији смо и можемо да преузмемо одговорност и у сениорском државном тиму. Последње утакмице су показале да смо направили добар спој са старијим играчима и да заједно можемо до успешних резултата – закључио је Немања Максимовић, јунак фудбалске Србије 2015. године, са потенцијалом да и у најјачој конкуренцији достигне висине.
Комплетан интервју са Немањон Максимовићем можете да прочитате у броју Спортског журнала за 31. март. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.