Јучерашње тмурно пре подне није покварило расположење Бојану Матићу, јунаку победе Војводине против Партизана (3:2), који је два пута затресао мрежу Стојковића и још био учесник у акцији из које се Гајић уписао у стрелце:
– Ма, нека пада киша колико хоће! Ко у оваквој срећи да мисли на време – почео је корпулентни нападач причу о најважнијем тријумфу Војводине у очајној сезони.
После свих мука, на ред је коначно дошла слатка победа?
– За мене најслађа, моја прва у мечевима против Партизана. Два пута ми је то измакло док сам играо у Мачви и, ево, коначно дочекао да се радујем тријумфу над великим ривалом. Толико ми је лепо да ми се чини да бих могао да летим од среће. За ово се игра фудбал.
Да не претерујете?
– Кад се само подсетим кроз шта смо пролазили и шта нам се све догађало овог пролећа. Били смо буквално над провалијом, а онда се дигли из пепела и нашли пут за спас сезоне. Заиста, невероватно.
У тако важној победи Војводине имали сте одлучујући допринос, голови и асистенција?
– Као нападач, радујем се головима, али волим и кад то омогућим саиграчу. Поготово што знам колико Гајићу значи што је погодио мрежу.
Иако сте голгетер, нисте егоиста?
– Ја сам, пре свега, тимски играч. Не може лична срећа да се мери са оном кад се колектив радује победи.
Како сте се осећали када је меч био прекинут?
– Први пут сам доживео тако нешто. Као сви, био сам помало забринут шта ће се даље догађати и како ће се то све одразити на нашу игру. На срећу, испоставило се да нам је пауза добро дошла.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
