Jučerašnje tmurno pre podne nije pokvarilo raspoloženje Bojanu Matiću, junaku pobede Vojvodine protiv Partizana (3:2), koji je dva puta zatresao mrežu Stojkovića i još bio učesnik u akciji iz koje se Gajić upisao u strelce:
– Ma, neka pada kiša koliko hoće! Ko u ovakvoj sreći da misli na vreme – počeo je korpulentni napadač priču o najvažnijem trijumfu Vojvodine u očajnoj sezoni.
Posle svih muka, na red je konačno došla slatka pobeda?
– Za mene najslađa, moja prva u mečevima protiv Partizana. Dva puta mi je to izmaklo dok sam igrao u Mačvi i, evo, konačno dočekao da se radujem trijumfu nad velikim rivalom. Toliko mi je lepo da mi se čini da bih mogao da letim od sreće. Za ovo se igra fudbal.
Da ne preterujete?
– Kad se samo podsetim kroz šta smo prolazili i šta nam se sve događalo ovog proleća. Bili smo bukvalno nad provalijom, a onda se digli iz pepela i našli put za spas sezone. Zaista, neverovatno.
U tako važnoj pobedi Vojvodine imali ste odlučujući doprinos, golovi i asistencija?
– Kao napadač, radujem se golovima, ali volim i kad to omogućim saigraču. Pogotovo što znam koliko Gajiću znači što je pogodio mrežu.
Iako ste golgeter, niste egoista?
– Ja sam, pre svega, timski igrač. Ne može lična sreća da se meri sa onom kad se kolektiv raduje pobedi.
Kako ste se osećali kada je meč bio prekinut?
– Prvi put sam doživeo tako nešto. Kao svi, bio sam pomalo zabrinut šta će se dalje događati i kako će se to sve odraziti na našu igru. Na sreću, ispostavilo se da nam je pauza dobro došla.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
