Филип Костић за Журнал: Идемо до краја!

Никад раније није се догодило да једна европска екипа готово преко ноћи постане тако драга српској фудбалској јавности као што је захваљујући сјајним играма српских репрезентативаца постао Ајнтрахт.

Предвођен Филипом Костићем, Луком Јовићем и Мијатом Гаћиновићем Бундеслигаш из Франкфурта у Немачкој чврсто чува четврту позицију и визу за наредну Лигу шампиона, док на путу ка пехару победника Лиге Европе редом избацује веће и богатије од себе.

Из најлепшег фудбалског сна на тренутак смо тргли Филипа Костића, најбољег фудбалера Ајнтрахта... Дуго је био повучен, ни немачким медијима није давао изјаве. Прешли смо преко те теме брзо...

– Новинари понекад пишу свашта... Спортском журналу свака част, другачије је конципиран. Никад се нисам љутио на фудбалске критике, ми фудбалери свесни смо и најбоље знамо кад играмо слабо. Не може увек да се хвали... 

У последње време, сви у Србији само вас хвале, осећате ли подршку из отаџбине?

– И Јовић и Гаћиновић и ја имамо тај осећај. Дужи период играмо заједно и осећамо подршку која нам стиже из Србије, а има доста наших и овде. Знам и по својој породици и пријатељима – доста се прати, видим и по коментарима. Супер је, велика је ствар и за нас и за наш народ. Хвала богу што имамо тако добре резултате и што можемо да покажемо колико вредимо и што Србију можемо да представимо у најбољем светлу.

Дућа Тадић дупла десетка!

Србија коначно има две „десетке“. После Пиксија Стојковића била је велика рупа на тој позицији у нашем фудбалу, а некако изненада и у истом тренутку сада имамо Душана Тадића и Филипа Костића!

Можемо ли да очекујемо да ваше игре у клубовима буду настављене континуитетом добрих игара и у репрезентацији у квалификацијама за ЕП?

– Што се мене тиче, увек сам позитиван и оптимиста кад је репрезентација у питању. Јесам и ја „десетка“, али нисам тај тип као Дућа, ако сам ја једна, он је дупла онда! Он има све: све види, код њега нема грешке! Прави је вођа, права десетка репрезентације, показао је то пуно пута и у квалификацијама. Пресрећан сам што имамо таквог играча. Јаки смо били као колектив, али да није било њега, ко зна како бисмо прошли у квалификацијама за Светско првенство и у Лиги нација... Показао је квалитет и у репрезентацији и у Ајаксу, види се да су према њему сви наштеловани. Што се тиче репрезентације, мислим да можемо доста. Тадић је прави вођа. Мислим да је и Лука Миливојевић прави лидер...

У чему је тајна Ајнтрахта? Није мала ствар то што сте четврти у Бундеслиги, а камо ли што сте стигли до полуфинала Лиге Европе?

– Од тренутка кад сам дошао у Франкфурт видео сам да је права екипа, јака као колектив са пуно индивидуално квалитетних фудбалера. Тренер је јако интелигентан, прави је познавалац фудбала. Свакоме од нас пронашао је идеалну позицију у екипи. Није било лако да се све то среди јер имамо доста јаких индивидуалаца, али Хитер је успео да све подреди колективу где смо и најјачи.

Ајнтрахт више није хит, постао је озбиљан тим који сви да респектују?

– И у Бундеслиги се види колико нас респектују, сад сви желе по сваку цену да нас добију, играју без респекта пружајући 120 одсто против нас,... Није ни нама лако, играмо на два фронта. Тешка је сезона, али хвала боду да је и добра. Имамо успеха...

Хоћете ли моћи да задржите четврто место које води у Лигу шампиона, близу вас су још две екипе?

– Једна, две победе и сви су ту. Хофенхајм пет утакмица није изгубио има четири везане победе. Тако је и прошле године био далеко, али је направио серију победа и ушао у Лигу шампиона. Ја се надам да ове године неће тако бити, да ћемо задржати четврто место и да  ћемо ми бити ти који ће се пласирати у Лигу шампиона. Имамо добар тим и Мислим да заслужујемо да играмо у Лиги шампиона иако су после пораза од Аугзбурга и ремија с Волфсбургом Мехенгладбах и Хофенхајм смањили нашу предност на три односно два бода.

Како је бити „десетка“  у правом смислу речи, једног немачког клуба.

– Доста је велика одговорност носити тај број, самим тим јер је пре мене носио Марко Фабијан, имао је велику улогу овде, оставио је траг и није било лако... Имао сам храбрости и узео тај број. Драго ми је да сам оправдао поверење.

Шта се догодило са Филипом Костићем па је постао толико слободан и сигуран на лопти?  Као да се нешто „откачило“, имате слободу, сигурност...

– Имам слободу од стране тренера, знам у сваком тренутку шта треба да играм и радим на терену. Прву утакмицу на тој позицији играо сам против Лајцига и нисам веровао да могу то, али је тренер веровао у мене. Слушао сам шта ми прича: од кретања, формације... И успео сам на крају, хвала богу. Успео сам и захваљујући екипи, јер да није њих, не бих могао да играм сам тако добро. Одлично је, играм можда и најбољу сезону у каријери. Статистички је најбоља...

Подршка Радничком

Имате ли времена да пратите фудбал у Србији?

– Пратим наравно. Занимљиво је. Видим да је Чукарички добио Звезду, Партизан изгубио у Нишу... Пратим Раднички из Крагујевца исто, добри су ове године. Желим им да уђу у Супер лигу јер им је ту место... Пратим наш фудбал, кошарку, све спортове колико могу...

Заједно са Хрватом Ребићем вас тројица Срба делујете као да сва четворица играте деценију заједно...

– Разумели смо се од првог дана и у свлачионици. Зна се ред у екипи... Све је то допринело да ово буде одлична сезона за Франкфурт. Надам се да ће Ајнтрахт дуго бити овакав јер је клуб организован на врхунском нивоу, све је на месту...

На утакмици против Бенфике, постигли сте један од најважнијих голова у историји Ајнтрахта, на тренутак сте застали, гледали реакцију судија, да ли је то био најсрећнији тренутак ангажмана у Франкфурту?

– Кад сам постигао први гол за Ајнтрахт, био сам пресрећан, али утакмицу са Бенфиком памтићу целог живота. Свакако је то мој најбољи тренутак у каријери. Потребна су нам била два гола, дао сам први, на време... Нисам имао осећај да сам у офсајду... Застао сам јер су сви стали и гледали ка судији. И ја сам погледао, али сам видео да судија није подигао заставицу, знао да нема ВАР-а и да је гол!

Често се повлачи паралела између успеха Ајакса у Лиги шампиона и вас у Лиги Европе, ни у Тадићеву екипу чак ни после елиминације реала нико није веровао.

– И наша судбина је била слична Ајаксовој, истина, Холанђани играју Лигу шампиона, ми – Лигу Европе, али отписивани су и они и ми... Дућа (Душан Тадић) је заслужио све ово, велики је радник, професионалац. Мајке ми, заслужио је још раније да игра у великом клубу, али тако је у фудбалу – ишао је заобилазним путем, сада је на правом месту и баш сам срећан због њега. Пратим га и желим му да дође до финала и да освоји Лигу шампиона јер је Ајакс заиста озбиљна екипа. Играју озбиљан фудбал, не плаше се, одлични су...

Ускоро ћете на мегдан Челзију, вероватно већ мислите на Енглезе...

– Играмо на два фронта, није нам лако. Јуримо у Бундеслиги пласман у Лигу шампиона, а у Лиги Европе стигли смо до полуфинала и трудићемо се да стигнемо до краја. Знамо да нам против Челзија неће бити лако – наравно, али мислим да можемо доста. Очекујем пуно ваздушних дуела, играће се доста одвијати на средини терена. Због суботње утакмице са Хертом још нисмо одрадили анализу, међутим,  спремићемо се како ваља.... Ако будемо ангажовани и сконцентрисани као против Бенфике, мислим да можемо да их изненадимо...

Против Бенфике сте у Лисабону играли готово целу утакмицу  с играчем мање, али се то није примећивало, утисак је да сте фантастично физички припремљени?

– Физички смо одлично припремљени. Добро смо ушли у утакмицу, првих 20 минута, били бољи до тог црвеног картона. Бенфика је са играчем више брзо дала голове... Нисмо упадали у панику јер смо спремни, познајемо се и знамо ко колико може, тренер такође зна... Нисмо их ни код куће нешто посебно надиграли, али спремнији смо од њих и мислим да смо их зато и прошли.

Која су ваша задужења била на утакмици против Бенфике с обзиром да сте покривали целу леву страну?

– Имао сам то... Они су доста играли кроз средину, нисам смео у дефанзиви да идем пуно широко. У Лисабону смо чак три гола примили кроз средину. Морали смо да затворимо прилазе унутра и да их пустимо по боковима, Бенфика међутим до пред крај утакмице није ни покушавала да нешто направи по крилима.

Делује ли вам све ово око вас и Ајнтрахта као сан?

– Већ пету шесту годину сам у Немачкој, нисам имао овакву сезону, борио сам се за опстанак и увек био под притиском. Било ми је стварно претешко, али, хвала богу, све сам издржао и могу да кажем да ово јесте један велики сан за мене. Пресрећан сам због свих резултата. Сваки играч може само да пожели овакву сезону, посебно ако дође из екипе која се борила за опстанак. Свака утакмица је на нож...