ЧЕЛИНЏ: Како идиот да препозна генија

Пише: Војин Величковић

Новак Ђоковић је у каријери освојио 15 грен слем титула, кандидат је за најбољег свих времена, има хуманитарну фондацију, помогао је хиљаде деце, симбол је своје земље у најпозитивнијем смислу, нација га обожава…

Ник Кирјос је у каријери освојио неколико не много важних титула, никоме у животу ни у чему није помогао, познат је по инцидентима и траћењу талента, по псовкама, никада по комплиментима, презиру га чак и земљаци…

Другим речима, Србин и Аустралијанац су потпуне супротности, један на најсветлијој страни хуманизма, други на њеној најцрњој.

Неко би помислио да би овај други могао нешто и да научи од овог првог, али не. Да је толико паметан, он не би ни био оно што јесте. Напротив, њему се више допада да оног првог оцрни, него да од њега преузме бар мало светлости.

Повод за овај текст су увреде које је Кирјос изнео на рачун Ђоковића, Надала и Вердаска у једном интервјуу.

Киша је падала цео дан у Риму, Аустралијанац није имао шта паметније да ради па је кренуо рафалном паљбом по колегама. Поновио је и ону увредљиву реченицу на рачун Доне Векић, девојке Стена Вавринке изречене на сред меча.

Ђоковићу је замерио на начину прослављања победа, подсмевао му се јер га је оба пута победио иако много мање тренира од њега, истакао да ће за њега Федерер увек бити бољи чак и ако Ноле освоји више грен слем турнира од њега и слично, да се предао 2009. у Мелбурну јер му је било превише вруће…

Све злонамерније од злонамерног. Из сваке његове реченице види се да вапи за стручном помоћи, да му је психијатар неопходнији од тренера. Само неко ко је препун мржње може тако нешто да прича о колегама.

Слично се понео и према Надалу и Вердаску. Намерно не преносим речник који је Кирјос употребио у својим објашњењима јер бих тако и ја допринео блаћењу аса који представља све позитивно у спорту.

Довољан је и овај опис. Уосталом, намена ове новине је да промовише спорт, а не идиоте.