ОВДЕ СЕ РАЂАЈУ ЗВЕЗДЕ - Гасол, Кукоч, Сале, Рађа, Кари... ко је следећи?

Шта осим играња у НБА лиги повезује Пау Гасола, Хуана Карлоса Навара, Бобана Марјановића и Ендрјуа Богута са Александром Ђорђевићем, Владом Дивцем, Тонијем Кукочем и Дином Рађом?

Намерно смо кренули овим редом, јер да смо прве навели јунаке из Бормија 1987, лако бисте дошли до одговора. Сви они су били јуниорски прваци света. Наше репрезентативце приде издваја и то што су иза себе оставили америчке селекције у којима су биле будуће велике звезде најквалитетније лиге света. У Бормију - Лерија Џонсона, Стејсија Огмона и Герија Пејтона, а 20 година касније у Новом Саду Стефа Карија, Диандре Џордана и Мајкла Бизлија.

Зато, уколико сте било како у могућности, не пропустите прилику да од 29. јуна до 7. јула погледате преносе са Крита где се одржава сајам кошаркашке будућности планете. Светско првенство на које Србија долази као барјактар Европе, с обзиром да су се Пецарски и другови прошлог лета окитили златом у Риги.

Кад смо већ завирили у архиву која непобитно доказује да ово такмичење представи звезде сутрашњице, двојицу бивших актера - Александра Ђорђевића и Стефана Стојачића смо вратили у тинејџерске дане.

- Са ове дистанце се види да је Бормио био тренутак кад је светска кошарка почела да се мења. До тад су била два света, после тога су Дејвид Штерн и Бора Станковић, визионарски направили Мекдоналдс турнир, потом и реализовали генијалну идеју да се НБА играчима отворе врата Олимпијских игара, што је кошарку планетарно довело на данашњи ниво - каже Ђорђевић и додаје: - Американци су тада схватили шта имају ван граница САД.

После Бормија, Сале Национале је као играч, затим и као селектор ризницу напунио бројним медаљама са европских, светских и олимпијских игара. За разлику од њега, али и саиграча из 2007. Мачвана, Радуљице и Марковића, Стојачић није имао тако плодоносну жетву у сениорској каријери. Ипак, сада је међу четворицом најбоље рангираних баскеташа планете.

- Евидентно је да јуниорско Светско првенство показује где ће која земља да буде у следећих десетак година.  Сетимо се свих играча који су направили велике каријере, попут Богута - каже Стојачић.

Истиче да се екипа за СП у Новом Саду профилисала кроз европска првенства која су претходила, те да су у њој биле спојене две генерације.

- Из тих годишта, на крају је изашло и највише репрезентативаца - констатује Стојачић.

Каже да пре 12 година током Светског првенства нико није могао да претпостави да ће Стеф Кари бити толико велика звезда и лидер доскорашњег шампиона НБА лиге.

- Нисмо имали респект према њима у том тренутку, напротив, био нам је додатни мотив да се искажемо против Американаца. Осим играчког квалитета, ментални склоп учинио је нашу екипу победником - закључио је Стојачић.

Поменули смо само неке од играча који су на јуниорском Првенству света ставили себе у први план.

У Бормију те 1987, у нашим редовима били су и Павићевић, Илић, Пецарски, Копривица, Добраш, а код бронзаних Италијана Фернандо Ђентиле, Рикардо Питис, Стефано Рускони. Азури су четири године касније у Канади освојили сребро са Фућком, Абиом, Де Полом и Фрозинијем. Аргентинци Монтекија и Волковиски узели су у мечу за треће место медаљу Бодироги, Ребрачи, Тарлаћу и Лончару.

Грчка је 1995. освајањем злата представила Димитриса Папаниколауа, Јоргоса Калаициса, Михалиса Какјузиса и Ефтимиса Редзијаса, а 14. година касније на Новом Зеланду и Костаса Слукаса и Костаса Папаниколауа који су у финалу честитали Сету Карију и Клеју Томпсону.

Богут је 2003. предводио Аустралију до злата, а у екипи су били нама добро познати Алекс Марић и Стивен Марковић. Литванија је 2011. представила Јонаса Валанчијунаса, а Србија Богдана Богдановића.

Из генерације 2013. која је играла у Прагу звезде је дотакао Никола Јокић, а одличне каријере од финалиста направили су и Василије Мицић, Никола Милутинов, као и Ерон Гордон, Маркус Смарт, Монтрез Херел, Џалил Окафор, Елфрид Пејтон, Најџел Вилијамс Гос...

Хрватска је имала и Багарића, Андрију Жижића, Планинића, Сесара, последњи изданци из 2015. су Ивица Зубац и Анте Жижић.