Српкиње оставиле срце на терену, мало недостајало за финале, бронза као утеха

У прва четири минута ривалке су биле изједначене (6:6). Али, тада су се Шпанкиње распуцале, те су тројком Ксаргеј стекле пет поена вишка (11:6).

До краја првог квартала та разлика је нарасла на двоцифрену, а Српкиње су заустављене на само 11 убачених поена (21:11).

Јасно је било да ће изабранице Марине Маљковић у наредне три четвртине морати да јуре фавирозиваног ривала. И није им било лако, играле су против сјајне селекције.

После поена Драгане Станковић разлика је преполовљена (22:17), али су Шпанкиње у друго полувреме ипак ушле са „плус седам” (37:30).

Слична слика виђена је и у трећем периоду, углавном изједначена игра оба тима, што је наравно у тим тренуцима прилично погодовало Шпањолкама које су задржале предност (58:50).

Српкиње се нису предавале, после поена Брукс прокључала је Арена (60:55), а бука је била још јача кад је иста играчица погодила оба слободна бацања (62:59).

Тачно пет минута пре краја Јелена Брукс је мајсторијом примакла Србију на поен заостатка, уследила је тројка Бутулије за вођство (64:62)!

При вођству од 66:64, Ана Дабовић је направила глупост, те је после фаула на противничкој играчици зарадила и техничку грешку, три минута пре краја.

Ндур је убацила три од четири бацања, те је вратила предност свом тиму (67:66), Шпанкиње су потом убациле још три од четири бацања, док је напад Српкиња заказао у пресудним моментима (70:66).

Маљковић није имала куд, тражила је тајм-аут 30 секунди пре краја. Промашиле су Петровић испод коша, одмах потом и тројку Брукс.

Остала је лопта у поседу Србије, а Марина је на 16,7 секунди до краја поново звала тајм-аут. И следећи напад није реализован, ту је био крај надањима...