Синиша Михајловић: Нема предаје, борићу се, свом снагом!

Пише: Мирослав Гавриловић

У данима док се у јавности још нагађало од чега је оболео Синиша Михајловић, реч његовог брата Дражена из телефонске слушалице ошинула је као гром:

– Леукемија!

Како леукемија, прострујало ми је кроз главу? Њега је онаквог нашла, као кремен камен јаког. Неуништивог.

Синиша је убрзо узвратио позивом. Истим гласом и уводом као увек:

– Где си, Шоми? Како си?

Какав човек? Шта год да је, не оклева. Преузима иницијативу, поготово што зна како ће тећи разговор. И шта ће бити једина тема.

– Како сам реаговао кад су ми лекари рекли од чега сам болестан? Најпре нисам могао да поверујем. Помислио сам да је нека зајебанција.

Нажалост, није то. Истина овог пута има опако име – леукемија. Како ће против таквог противника? На сувишно питање, очекивани одговор. Прави „михајловићевски”:

– Нема предаје! Борићу се. Свом снагом. У напад, па шта буде.

Свако ко га познаје, знао је да ће реаговати баш тако. Не да на себе. На ударац увек узвраћа. Још жешће. Шта кошта да кошта.

Почетак лечења био је заказан у прошли уторак у Болоњи. Он је, нестрпљив да што пре узврати леукемији, одлучио да оде дан раније.

Гладијатор – наслов је италијанског документарног филма снимљеног поводом његовог опроштаја 28.маја 2007. на новосадском стадиону.

Божија левица – наслов је његове аутобиографије. Синиша Михајловић. Гладијатор с божијом левицом против леукемије.