ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉОМ, Стефан Јовић: Копаоник је наша срећна станица

Копаоник. Лето 2017. Припреме репрезентације Србије за Европско првенство у Истанбулу. У потрази за Стефаном Јовићем, пратили смо звук клавира који је долазио из лобија хотела „Гранд“.

Не смемо да гарантујемо. Много времена је прошло. Али, у сећању негде стоје тактови „Цесарице“, који „излазе“ из прстију плејмејкера репрезентације Србије.

Све као „позадина“ интервјуу који је његов саиграч Милан Мачван баш у том тренутку давао неком од бројних представника медија.

Две године касније, врло слична слика. Копаоник, „Гранд“. Јовић је ту и клавир је ту. Али нема „Цесарице“...

– Јао, клавир – готово разочарано узвикнуо је плејмејкер репрезентације Србије, кад смо подсетили на тај тренутак од пре две године.

Заборавио је! То је било толико очигледно. Питамо да ли је овог лета сео за тај исти клавир, нешто одсвирао. Као што је тад у радио. Онако за своју душу.

Није морао ни да одговара. Реакција је била довољна. Ове године није било клавира, ни гитаре, коју Јовић једнако добро свира...

Да ли због недостатка слободног времена, жеље да се тренуци одмора другачије искористе, неких других интересовања... Није ни битно. Али, то не значи и да је расположење мање добро. Напротив. Одлично је.

– Као и увек – потврдио је и Јовић.

Па речима показао колико добро...

– Дошли смо овде да вас испоштујемо, да вас замолимо да будете добри према нама, да лепо пишете о нама...

Ма колико се шалио, наравно да наши репрезентативци никада нису, па нити ће сада, дати повода за било какво другачије „писање“. Потврдио је то и организатор игре Србије. 

– Ми ћемо се за подршку одужити на терену!

Ту, на „терену“, су већ две седмице. И, како је то за сада изгледало, питамо.

– Напорно – узвраћа Јовић.

Колико напорно, постало је јасно кад је рекао:

– Веома смо сретни што смо завршили овај последњи циклус који је био најтежи.

Не, није желео да звучи као да се жали. Зато је, без икаквих потпитања, поновио оно о чему су причали и сви његови саиграчи.

– Све што смо урадили на Копаонику је база. То је наша срећна или почетна станица свих успеха репрезентације од 2014. године. Искрено, волим Копаоник. Још на окупљању сам рекао да је ово најбоља ствар за нас. Не само што се тиче услова, већ свега онога што Копаоник пружа. Имамо много ствари које можемо да користимо овде. Од стоног тениса, билијар, спа, велнес... Што нам је веома важно за опоравак...

Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 4. август. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.