Toдоровић: Боже мој, десило се шта се десило...

Наравно - Светско првенство и припреме - апсолутни су приоритет свих у репрезентацији Србије. Али, када су осмишљавали план и програм, па и правили списак тима, Александар Ђорђевић и његов стручни штаб гледали су много ширу слику.

Рецимо – како те припреме да помогну играчима којима је то потребно. Како би се ти играчи вратили у праву форму, па и како би – када за то дође време, а доћи ће врло брзо – и они били од користи репрезентацији Србије.

То је знао и Дејан Тодоровић, када је добио позив селектора да се придружи репрезентацији. Иза њега – баш као и иза Милана Мачвана – остала је сезона која је почела тешком повредом колена, настављена операцијом и дугачком рехабилитацијом. Вратио се у финишу сезоне, одиграо неколико минута у две утакмице. Њему су ове припреме биле веома значајне. Баш као и Милану Мачвану, баш као што је – што је нагласио и Ђорђевић – требало да помогну и Огњену Кузмићу. 

Са оним:

- Нема ту много тога да се каже – Тодоровић је почео причу.

Испоставило се да је заиста имао много тога да каже.

- Дошао сам овде да помогнем колико год могу, али да рад са репрезентацијом искористим и да се вратим у добар ритам, како бих дошао спреман на почетак припрема са клубом.

Све са једним циљем.

- Да што пре дођем на ниво на коме сам био пре повреде – додао је Тодоровић.

Нагласио је...

- Ту сам да помогнем да се екипа припреми што је могуће боље и да остваримо наша очекивања и циљеве.

Све то што је набројао, заиста је и урадио.

- Хвала богу, све је протекло у најбољем реду, ниједан тренинг нисам пропустио. Задовољан сам.

Застао је, па додао...

- Пре неколико дана је прошло тачно десет месеци од повреде, тако да је све добро.

Ниједан тренутак није добар за повреду, али овај у коме се то десило Тодоровићу, био је посебно лош. Био је то тренутак када се изборио за своје место на кошаркашкој мапи, био одличан у репрезентацији Србије током квалификација... Укратко, десило се у тренутку када је требало да направи велики корак напред. Нажалост, вратио се неколико уназад. Али, још има времена да све надокнади. Зато су послужиле и ове припреме.

- Све ме то успорило на путу ка остварењу тог мог личног циља, да ове сезоне заиграм у клубу из Евролиге, малтене сам био на прекретници – каже Тодоровић.

Осмех, па уздах – онај олакшања – па оптимистичан закључак:

- Боже мој, десило се шта се десило... Стварно сам се добро опоравио. Иде ми супер, надам се да ћу ове године успети да остварим и тај циљ.

Уосталом, што се њега тиче – што му је и сасвим јасно – ове припреме су за њега више припреме за предстојеће европске квалификације. Сјајан начин да уђе у те, преко потребне, „аутоматизме“ о којима често прича и сам селектор Ђорђевић. Као члан клуба из Еврокупа – Андоре - Тодоровић је један од оних којима систем такмичења дозвољава да игра за репрезентацију и током клупске сезоне.

- Селектор нас већ спрема за будуће акције. Мислим да је ово вид припреме, навикавања, упознавања менталитета, читавог склопа свега што окружује репрезентацију.

И не само то. Већ и...

- Учење, напредак... Сваки од ових дана у репрезентацији нам је донео све то – каже Тодоровић.

Закључак се сам наметнуо:

- Мени је ово стварно дошло „к`о кец на десетку“. Ипак, иза мене је десет месеци током којих нисам одрадио озбиљан тренинг. Захвалан сам селектору што ме је оставио до краја припрема Србије, то сам му и рекао. Ово нам стварно доста помаже и значи.

Нада се и да ће му помоћи да коначно дохвати тај свој циљ...

- Надам се да ће проћи једна година без повреда. Јер сам последње три-четири сезоне имао баш лошу срећу што се тога тиче. Па да коначно дођем на тај ниво који мислим да заслужујем да играм и треба да играм.