Стефан Бирчевић: Лучић и ја смо већ освојили злато у Кини

Већ је био тамо. Два пута. И богатији за та искуства, Стефан Бирчевић је пред пут у Кину имао само једну „бригу“.

– Није ми се тад допала њихова храна. Надам се да ће сада бити другачије. Ионако сам мршав, не би ваљало још да смршам – „јадао“ се у холу Краун плазе, пред пут репрезентације на далеки пут.

Из Шенјенга је имао „добре вести“.

– Е, сад је добро. Доста воде рачуна, све су прилагодили нама – поручио је Бирчевић уз осмех из Шенјенга, кад смо га подсетили на разговор у Београду. 

Тако да, и та брига је пребринута. Остало је све сасвим у реду. Чак и то што понекада у екстремно високој петорци Србије, иде и на позицију „три“, остављајући места под таблом Бобану Марјановићу и Николи Јокићу.

Тој петорци висину „смањују“ двојица плејмејкера, где је Василије Мицић више на двојци, док је диригентска палица остала у рукама Стефана Јовића.

Баш ту петорку, са Бирчевићем или Немањом Бјелицом на тројци - видели смо у неколико наврата на утакмицама у Шенјангу.

Као спровођење у дело идеје коју је и Александар Ђорђевић помињао пред пут у Кину, а за коју је, уз осмех на лицу, поручио новинарима да „никоме не причају“.

Неко ће наћи замерку толиком силном померању играча по позицијама, али мораће и да признају да не изгледа лоше. Уосталом, резултати говоре довољно. А играчи...

– Шта год треба!

И то је универзални одговор. Једноставно је, урадиће шта се од њих очекује. Ни Бирчевић се не разликује.

– Све иде добро. Радимо на томе да још неке ситнице поправимо. Томе и служе ове утакмице. Да будемо из меча у меч све бољи и да играмо нашу тимску кошарку, као што је и играмо. Што нас и краси – рекао је Бирчевић.

Крилног центра Србије затим смо вратили на почетак ове приче. Јер, осим проблема са храном, Кину је претходно упамтио по добром.

Ту је са универзитетском репрезентацијом Србије, на Универзијади у Шенжену освојио злато. Осврћући се око себе, да буде сигуран да некога није заборавио, Бирчевић је додао:

– Из ове репрезентације, тада смо били само Лучић и ја у тиму!

Наставио је...

– Те 2011. смо имали доста успешно проведене дане у Кини, тада смо на Универзијади, са Луком Павићевићем као селектором, освојили злато. Били су то баш добри дани.

Највише због тог злата, али не само због тога.

– Сећам се да је организација била савршена. Као да су Олимпијске игре у питању, а не Универзијада. Кинези се увек потруде око тога.