ЛИЧНОСТИ, Мока Славнић слави 70. рођендан, уникатни кошаркашки мангуп

Са репрезентацијом Југославије Зоран Мока Славнић освојио je сва могућа злата. Кад је Свевишњи делио таленат он је више пута стајао у ред.

Богом дана харизма која се не стиче тренингом, а не да се ни научити. Уникатни кошаркашки мангуп.

Свој, јединствен, непоновљив. Никада није спадао у људе сличне води, без облика и карактера, прилагодљив сваком суду у који се наспе.

Крајем четрдесетих година прошлог века, у скромном стану возача у мађарској амбасади Миливоја и домаћице Катарине Славнић, у Улици цара Лазара 11 у Београду се славило.

На свет је дошао Зоран, после старије сестре Љиљане друго чедо у породици. Живо, радознало, враголасто, данашњим речником речено хиперактивно дете.

Волео је „Битлсе”, а посебно бубњара Ринго Стара, због којег је малтретирао комшилук ваздан лупајући по импровизованим бубњевима. Ипак, спорт га је магично привлачио.

Детињство је провео на Калемегдану где је јурцао за лоптом. Био је шампион и у кликерима које је играо на месту где се сада налази башта кафића „Певац”. Цели живот на Дорћолу у кругу „двојке”.

– У Цара Лазара сам живео до 1963. кад сам се још више приближио Калемегдану преселивши се у Париску улицу. Калемегдан је био култно место. Ту су се играле кошаркашке, одбојкашке утакмице, али су се одржавале и чувене игранке које су не ретко завршавале тучама. Од осам ујутро до осам увече сам био на Калемегдану. Обожавао сам спорт, а опробао сам се у чак 11 (одбојка, бокс, атлетика, рукомет, хокеј, стони тенис...). На већини сам, истина, био на само једном тренингу, а кошарку сам почео да тренирам 1963. године у Звезди, клубу којег сам бескрајно волео...