Кажем баскет, мислим Србија. Светски шампиони из 2018. и актуелни прваци Европе одабрани су од ФИБА за директне учеснике првог олимпијског турнира у баскету „три на три”.
Наравно, у свему велику улогу је играла и и дугогодишња доминација наших баскеташа на турнирима широм света, којој је темеље поставио новосадски квартет Булут – Мајсторовић – Савић – Ждеро.
На свечаности у јапанском граду Уцомнији, вече пре завршног овосезонског Мастерса светске турнеје ФИБА је озваничила екипе учеснице Олимпијских игара, као и по 20 тимова који ће се на квалификационом турниру у Индији такмичити за јапанску визу.
На премијерни олимпијски турнир баскеташа у конкуренцији мушкараца директно су се пласирали: Србија, Русија, Кина и домаћин Јапан, док су код кошаркашица то заслужиле: Русија, Кина, Монголија и Румунија.
– Донекле је то и очекивано, али пресрећан сам што смо остварили пласман у Токио. Ова година је била најважнија за избор, као федерација смо на крају такмичарске године заузели прво место и тиме остварили директан пласман на Олимпијске игре – каже Стефан Стојачић, члан тима који је прошле године освојио светску круну.
С обзиром да је ову годину са својим саиграчима из Лимана провео у Кини, некадашњи јуниорски првак света у кошарци није изненађен избором најмногољудније земље света.
– ФИБА је ове године увела бодовање и за организаторе турнира, Кинези су то искористили на најбољи могући начин, организовали су безмало половину такмичења и обезбедили визу.
Еуфорични, какви јесмо, већ смо јуче урачунали медаљу. Пут до ње ће ипак бити врло тежак без обзира што на олимпијском турниру игра само осам тимова.
– Правило је да из првих десет по индивидуалном пласману мораш да имаш двојицу у саставу, а преосталу двојицу можеш да бираш, тако да је Кина већ одлучила да ангажује двојицу играча из КБА лиге. Биће тешко, из квалификација ће доћи три најбоља тима. Можда само тај последњи учесник са турнира из Будимпеште где ће играти земље чије кошаркашке репрезентације биле на последњих неколико великих такмичења не буде највишег ранга.
Стојачић резимира и констатује:
– Пет екипа ће равноправно конкурисати за медаље, што не значи да преостале три не могу да изненаде. Нама предстоји борба за место у репрезентацији, потом и да се добро припремимо за олимпијски турнир. Као држава која доминира у овом спорту свакако смо велики претенденти за медаљу, али пут до ње неће бити туристичка шетња Земљом излазећег сунца – закључио је Стојачић.
По 20 тимова у свакој конкуренцији шансу за пласман у Токио имаће на квалификацијама које ће се одржати у марту 2020. у Индији.
По три најбоље екипе са ових турнира избориће олимпијску визу, док ће се последњи учесник сазнати након турнира у Будимпешти априла 2020.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.