КОРНЕР: Нервоза плод прљавштине

Пише: Златибор Репић

Неуобичајено је да се тренери суперлигашких клубова међусобно оптужују по завршетку утакмице.

Млади Игор Бонџулић и искусни Милорад Косановић прешли су границу у суботу после меча Јавор – Раднички.

Изненађујући висок резултат у корист Нишлија изазвао је разне коментаре, разљутио шефа стручног штаба Ивањичана, који је за минус од два гола у првом полувремену оптужио судије.

Дотакао се Бонџулић из тих разлога и недавних Косановићевих изјава везаних за поразе Црвене звезде у Лиги шампиона и кризу српског фудбала.

Тренер Јавора замерио је прекаљеном колеги како му само средом смета оно што се дешава у нашем најпопуларнијем спорту, не и суботом кад с Радничким побеђује.

Косановић му наравно, није остао дужан, оптужио је Бонџулића за безборазлук и упитао све да ли је он крив за све што се дешава у српском фудбалу, уз напомену да су он и његов тим трпели увреде навијача Ивањичана.

Ко год да је у праву, сигурно је да много тога у нашем фудбалу не ваља и да незадовољство појединих тренера, бар после оваквих пораза, исплива на површину.

Чудно је да нико на Чаиру не ликује после тако убедљиве победе у Ивањици. Постићи седам голова у гостима није мала ствар и ниједан противник не може судију да окриви за толико капитулација.

Да ли је ико из Црвене звезде може да катастрофе од Бајерна и Тотенхема оправда судијским грешакама?

Много је прљавштине у српском фудбалу, лошег суђења и сумњивих утакмица годинама уназад.

Није нам помогло ни што црвено и црно-бели последње три јесени, са изузетком Партизана лане, учествују у Лиги шампиона и Лиги Европе. Проблеми остају и они се најбоље виде погледом на празне трибине.

Утакмице на међународној сцени најбољи су доказ да наши људи воле фудбал, али долазе да га гледају само кад знају да ће присуствовати спектаклу, да виде мајсторе фудбала и њихове љубимце како се боре против таквих „звери”.

Пред апстиненцијом љубитеља фудбала са домаћих утакмица нико не сме да затвара очи, опомене сваке врсте вреде само кад се на њих брзо реагује, а овде се, нажалост, дуго  потискују у други план.