Немања Радоњић за Журнал: Кренуло ме је, најзад!

Са четири реализације у последњих пет мечева Марсеља, Немања Радоњић полако, али сигурно, израста у незамењивог голгетера другопласираног тима француског шампионата, иако, као по обичају, шансу добија с клупе.

Нишлију не обесхрабрује таква одлука тренера Виљаша Боаша, напротив, да вреди показао је покером голова за свега 113 минута проведених на терену. Последњи погодак репрезентативац Србије постигао је Мецу за први реми небескоплавих, после шест везаних тријумфа.

– Кренуло ме је, најзад. Очигледно је требало мало времена да се навикнем на земљу и лигу. Што се тиче голова, сваки је драг и посебне тежине. Међутим, клуб је као и увек на првом месту, отуд најбитније да останемо у победничком колосеку и остваримо овосезонски циљ, пласман у Лигу шампиона – истиче Радоњић.

Славим као Харден

Голове Радоњић повремено прославља у стилу НБА звезда.

- Америчку лигу пратим одавно. Велики сам фан Џејмса Хардена и Хјустон рокетса и то је разлог што се некад на тај начин радујем.

Лагано постајете љубимац навијача?

– Марсељ је без имало претеривања клуб са најбољим навијачима у Француској, вероватно и шире. Милина је играти пред њима.

Шта је утицало да постанете толико значајан Марсељу, тренер Боаш или саиграчи?

– Требало је неко време да прође и сложе коцкице, ја уиграм с екипом. А, кад се екипа добро укомпонује и добро игра, сама од себе избаци појединца у први план, у последње време мене.

Марсељ се тренутно налази на другој позицији. Да ли се можете укључити у борбу за титулу?

– Наш највећи ривал ПСЖ, клуб за респект и вероватно свако би рекао да немамо шансе да им наудимо с обзиром на њихов играчки кадар и финансијске могућности. Али, ако нам се отвори прилика да их угрозимо, сигурно ћемо уграбити шансу. Јер, у фудбалу је све могуће.

Поштујем Кантону

Радоњићев „воцап” краси фотографија легендарног Ерика Кантоне, што је био повод за питање: да ли му је идол.

- Идола немам, већ неколико узора. Не бих о именима… биће прилика.

Због наведених разлога, да ли једва чекате дуел са „принчевима”?

– Као што сам и напоменуо, ПСЖ је наш највећи ривал. Специјална утакмица, како у клубу тако и у граду. Да, биће милина играти с њима на Велодрому, пред нашим фанатичним навијачима.

Одговара ли вам француски стил игре?

– Поменуо сам на почетку да ми је требало времена да се прилагодим. Сад све полако долази на своје. Спреман сам и уживам у Марсељу и у француском фудбалу. Више ни језичка баријера не представља проблем.

Да ли сте у контакту са Србима, из лиге?

– Баш пре неки дан, кад смо играли против Бордоа, видео сам се и испричао са Вулетом Јовановићем. Право да кажем, са обзиром на велике обавезе у клубу, углавном се и са осталима виђам кад играмо једни против других.

С ким се од играча из Марсеља највише дружите?

– Марсељ је велики клуб и сви функционишемо као фамилија, тако да се дружим са свим саиграчима. Али… можда, највише времена проводим са Дујом Ћалета Царом и Кевином Стротманом.

С репрезентацијом Србије очекује вас велико искушење у баражу са Норвешком за ЕВРО наредне године?

– Једва чекамо тај меч, сигуран сам да кроз бараж можемо да се домогнемо Првенства Европе. Србија заслужује национални тим на завршној смотри.

Можете ли да постанете лидер и у српском националном тиму?

– Мени су приоритет екипа и успех. Што се тиче репрезентације, увек постоји посебан мотив и увек пружам максимум како бих допринео што бољем резултату.

Имате максимално поверење селектора Љубише Тумбаковића?

– То је питање за селектора Љубишу Тумбаковића, а трудићу се увек и даваћу максимум.
Одговара ли вам стил игре са Адемом Љајићем и Душаном Тадићем?

– Обојица су сјајни играчи, као у осталом и сви у националном тиму. Задовољство је играти с њима – казао је на крају Немања Радоњић.