Да из Србије одлазе најбољи у разним областима, уверавамо се сваког дана. Да одлазе посебни и јединствени, најбољи је пример омладински репрезентативац Никола Чумић, доскора играч Радничког из Ниша и однедавна Олимпијакоса.
Никола, као живахно и вредно дете, кренуо је фудбалским стопама оца Драгана. Својевремено одличног нападача и капитена Златибора. Веома брзо се квалитетом и упорношћу издвојио међу другарима и завредео позив пионирске секције ужичке Слободе. Прошао је све омладинске селекције и после шест година прешао у Металац из Горњег Милановца. Али, осим обећања, није добио праву прилику да покаже шта све зна и може. Судбина је за Николу имала друге планове…
– Иако повређен и на штакама, потписао сам уговор са Нишлијама. Игре у Супер лиги препоручиле су ме Нешку Миловановићу за позив у младу репрезентацију.
Неизоставан је и код Илије Столице.
Сви који га знају убеђени су да ће наредну полусезону у Радничком одиграти још боље и у Грчку отићи као доказани нападач, чак и да игра Лигу шампиона. Такође и сигурни да га неће променити светла Атине и европских градова, да ће увек остати добар и обичан дечко кога слава неће променити.
– Највећу захвалност дугујем Ивици Тончеву и Марку Јовановићу за све што су урадили за мене. Хвала и селектору Илији Столици и саиграчима из репрезентације на подршци и великом разумевању кад сам недавно доживео породичну трагедију и изгубио брата од стрица.
Никола није желео да прича и да ли је већ освојио срце овдашње девојке или сачекаће да исто учини некој лепој Гркињи.
Комплетан текст можете да прочитате у божићном двоброју Спортског журнала за 6. и 7. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.