Пише: Мирослав Гавриловић
Резултатске амбиције, као и увек, велике су у Војводини. На првом месту, пласман на европску сцену. И, друго: да се у Купу Србије догура што даље, ако буде могуће до финала.
Новосађани су у зимској паузи остали без голгетера Бојана Матића, стандардног штопера и капитена Ранка Веселиновића, као и нападача Винсента Езеа.
Матић је јесенас, поред девет погодака, забележио 18 утакмица, једну више је одиграо Веселиновић, док се Езе јесенас појавио у 17.
Уместо њих стигли су Момчило Мркаић, Миљан Вукадиновић, Стефан Ђорђевић, Богдан Младеновић, Никола Андрић, Лазар Стојсављевић и Славко Бралић.
За сада сви имају статус новајлија, а ко је од њих појачање – видеће се у наставку сезоне.
После припрема у Турској, утисак је да су се Вукадиновић и Мркаић наметнули и да ће не пролећном старту бити првотимци, док би остали тек требало да крче пут до такмичарске поставе.
Међу њима је и Хрват Бралић, чији је хендикеп касни долазак у Нови Сад, по повратку екипе из Турске, тако да ће му бити потребан одређени период прилагођавања на нову средину и уигравање са одбраном.
Војводина је јесенас, уз мањи пад у другом делу такмичења, одиграла врло добро и по свему испунила резултатске циљеве.
Међутим, проблем је што је изабран обрнути пут по много чему нелогичан. Уместо да се екипа у зимској паузи догради оним што би јој помогло да ојача, дате су одрешене руке појединцима који су јесенас били и те како утицајни, а на њихова места доведени они за које се баш не би могло рећи да су сви појачања.
У праву је шеф стручног штаба Ненад Лалатовић кад на ту тему потеже следећу аргументацију:
– Повратак опорављеног Немање Човића могао би да буде највеће појачање, очекујем да донесе што без њега нисмо имали – квалитет више у завршници.
Поред Човића, који је током зимских провера у Турској постигао три гола и показао да поседује класу потребну да напад учини убојитијим и ефикаснијим, у најужем избору су и тројица младих играча.
У претпостављеном распореду 4-1-4-1, Мирко Топић се изборио за место на средини терена испред одбране, док његовим путем иду такође врло талентовани Дејан Зукић и Михајло Нешковић.
Задатак Ненада Лалатовића је сложен. Од њега се очекује да у тиму ослобађа простор за младе, да их форсира, али притом да то не буде на штету резултата и европских амбиција.
Дакле, нешто што би могло да значи да се од тренера траже и јаре и паре. Због свега тога пред играчима Војводине и њиховом тренеру је ђаволски компликован посао, пролеће препуно изазова.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.