Маљковић о седам титула првака Европе из СФРЈ: Последице златног правила

Од 1979. кад је Босна као први клуб из Југославије освојила Куп шампиона до европске клупске титуле Партизана 1992. прошло је 13 година у којима су још Цибона 1985. и 1986. и Југопластика 1989, 1990. и 1991. били најбољи на Старом континенту.

Дакле, четири клуба из једне државе за 13 година освојили су седам пехара, што је домет са којим се у таквом временском интервалу може упоређивати само Италија – Варезе, Милано, Канту и Рома били су на крову Европе, тек деведесетих се међу победнике уписала и Болоња са Предрагом Даниловићем

 Огромни СССР додуше много раније имао је тек три славодобитника, Ригу, ЦСКА и Тбилиси, а Шпанија тек једног, Реал, потом Хувентуд са Желимиром Обрадовићем, и Барселону али њу тек у 21. веку са Светиславом Пешићем и Дејаном Бодирогом.

Дакле, не би требало бити претерано паметан па извести закључак да је осамдесетих лига СФРЈ била убедљиво најјача на Старом континенту, уосталом социолози су одавно закључили да је то било златно доба Југославије, када су у питању спорт и култура као надградња ондашње државе.

Али, мало је ко имао такав утицај у свету као југословенски кошаркаши. Отада и постоји став да је кошарка била најбољи југословенски производ - антипод систему рушеном споља и изнутра.

Зато су се људи из кошарке кад је већ звецкало оружје договорили да играју ЈУБА лигу шаљући својеврсну поруку.

Али, они се нису питали – да јесу Југославија се никада не распала, закључио је Богдан Тањевић, који се први са Босном уписао међу бесмртнике, наравно после Професора Александра Николића, са Варезеом три пута освајао Куп шампиона, 1970, 1972. и 1973.

О том добу и данашњем причали смо са Божидаром Маљковићем, председником Олимпијског комитета Србије, аутором две од тих седам највреднијих клупских титула Јужних Словена - касније ће освојити још две са Лиможом и Панатинаикосом.

Који је заједнички именитељ? – питали смо Маљковића.

- Велики играчи и велики тренери.

Лига СФРЈ је била најјача на Старом континенту?

- Убедљиво, као кад би данас поредили Ендеса лигу и КЛС. С тим што је југословенска лига била у компарацији ниво шпанске, а остале у Европи, у односу на њу као КЛС данас. Толика је била квалитативна разлика у корист лиге СФРЈ. Када сам из Југопластике 1990. прешао у Барселону дао сам изјаву коју ми Шпанци никада нису опростили.

Откријте нам?

- Питали су ме после освајања Мундобаскета у Аргентини у чему је тајна југословенске кошарке? Одговорио сам да поред тих 12 момака који су тријумфовали у Буенос Ајресу имамо још два тима који би се равноправно укључили у борбу за медаље. Уопште нисам претеривао, то је била гола истина која је заболела Шпанце...

Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 14. април. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.