Јан Торп: Планета је подељена нацијама, али сад имамо могућност да се поново повежемо

Тврди Јан Торп да треба да останемо позитивни, повезани и да разговарамо.

- Волео бих да могу да будем напољу и да обављам рутину на коју сам навикао, али то није могуће. Уместо тога, читам књиге, које нисам имао времена да читам. Разговарам са пријатељима чешће и руке ми никад нису биле чистије. Морамо да останемо позитивни – рекао је Торп.

– Добра ствар је што живимо у ери кад нам технологија дозвољава да комуницирамо. Требало би да будемо у контакту са вољенима што више и да останемо повезани, иако нисмо заједно. За мене то је једноставно као то да сад могу да позовем баку два пута недељно уместо једном. Ова планета је подељена нацијама, али сад имамо могућност да се поново повежемо.

Једна од најбољих могућности да се свет повеже су Олимпијске игре у Токију које ће се одржати од 23. јула до 8. августа 2021. Торп је поздравио одлагање за наредну годину. С обзиром на то шта је све освојио, најбоље зна шта значи искористити прави моменат.

То је нешто што чини дуго, прво као пливач, а затим као активиста чији су реон друштвена питања од права хомосексуалаца па до менталног здравства и злостављања. Ништа од тога није било лако, али 37-годишњак схвата да је то све био пут сазревања.

Торп је први пут је заблистао 1998. Кад је освојио злато на Светском шампионату на 400 краул и у штафети 4х200 слободно са само 15 година.

Две године касније тинејџер је изборио место у тиму у родном Сиднеју на Играма 2000. године.

- Базен у којем сам тренирао је претворен у олимпијски и то је била средина коју више нисам препознавао. Сваки час су ме заустављали и говорили ми како једва чекају да ме виде како пливам и да су купили карте да ме гледају. За неког са 17 година то је било тешко бреме.

У базену се, ипак, снашао. Прво је освојио титулу на 400 слободно, прву за Аустралију, а затим и наредну у штафети 4х100 само час касније.

Освојио је злато на 4х200 слободно и два сребра на 200 слободно и 4х100 мешовито. У 2002 оборио је светски рекорд на Играма Комонвелта на 400 слободно.

- Нисам ни био свестан да сам оборио рекорд. Све је ишло без много напора. Жао ми је што се нисам више трудио.

Ипак, живот изван базена није био тако једноставан. По завршетку каријере био је искрен објашњавајући да се борио са депресијом, самоубилачким мислима и алкохолом.

- У Атини је требало да браним титуле, али сам морао и да се суочим са посебним притиском јер је пријатељ Крег Стивенс одустао у моју корист. Схватио сам да морам да дам све од себе, због онога што је учинио и због онога шта очекују од мене.

Торпедо је издржао и освојио злато на 200 и 400 слободно, сребро на 4х200 и бронзу на 100 слободно. Две године касније се пензионисао.

- Кад погледам уназад, сад много боље схватам шта сам урадио. Кад сам постао део историје, више сам импресиониран собом.

Торп је постао борац за људска права у Аустралији. Успешно је предводио геј кампању 2017, која је притисла Владу да коригује законе који дискриминишу ову популацију.

- Поносан сам на живот који водим од кад сам завршио спортску каријеру. И даље живим у спортском и олимпијском духу. Тако утичем на људе и охрабрујем их да пруже најбоље од себе.